Članica NATO i islamisti: šta vezuje Tursku i Hamas?

Redžep Tajip Erdogan u subotu 20. aprila ponovo se sastao s liderom Hamasa Ismailom Hanijom. Predsednik Turske pozvao je Palestince da se drže zajedno i zatražio je prekid vatre u Gazi. Kako prenosi turska televizija TRT, sastanak je održan u Istanbulu.

Članica NATO Turska već godinama održava kontakte s militantnim islamističkim Palestincima. Prema konzervativnom američkom istraživačkom centru „Fondacija za odbranu demokratija“ (FDD), Hamas od Turske ne dobija samo političku, već i finansijsku i materijalnu podršku.

„Grupa otpora“ protiv „terorističke države“

Hamas kontroliše Pojas Gaze i tamošnje administrativne strukture još od 2007. godine. Ali četrdesetak zemalja klasifikuje te militantne islamiste kao terorističku organizaciju. To uključuje Izrael, zemlje-članice EU, SAD i većinu drugih zemalja NATO. Ali ne i Tursku.

Predsednik Erdogan jeste osudio teroristički napad velikih razmera na Izrael 7. oktobra, u kojem su teroristi Hamasa ubili oko 1.200 ljudi i kidnapovali 240 talaca u Pojasu Gaze, ali je istovremeno tu palestinsku organizaciju opisao kao „grupu otpora“. S druge strane, on je Izrael, koji je saveznik NATO, više puta nazvao „terorističkom državom“.

Lideri Hamasa s turskim pasošima

Politički kontakti Hamasa i Turske trenutno su posebno intenzivni. Nekoliko dana pre sastanka s Erdoganom, Hanija se već sastao s turskim ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom na razgovorima u Kataru. Odnosi s vladajućom turskom strankom AKP održavaju se već više od decenije. Početkom 2012. godine, Erdogan, tada premijer, pozvao je Haniju u Tursku. Lider Hamasa pojavio se kao premijer na poslednjim izborima za Zakonodavni savet palestinskih autonomnih teritorija 2006. godine.

Turska se sada smatra sigurnim mestom boravka i utočištem za lidere Hamasa. Poslednjih godina Ankara je dala tursko državljanstvo Haniji i drugim komandantima Hamasa. To se odnosi i na Hanijinog bivšeg zamenika Saleha al-Arurija, koji je ubijen navodno u napadu izraelske bespilotne letelice u Libanu početkom ove godine.

Finansijska pomoć iz Turske

Postoje i brojni dokazi da Turska igra važnu ulogu u finansiranju Hamasa. Prema različitim istraživanjima, ova organizacija ima račune u turskim bankama preko kojih, između ostalog, palestinskim islamistima stižu i donacije pristalica iz zemalja EU.

Prema izveštajima turskih medija, Erdoganova vlada takođe je dala oko 300 miliona dolara militantnim islamistima u Pojasu Gaze 2012. godine. Smatra se da donacije za Hamas prikupljaju i turske nevladine organizacije.

Nekoliko kompanija sa sedištem u Turskoj pripisuje se Hamasu i sankcionisano je od strane američkog Ministarstva finansija zbog podrške terorizmu. Isto važi i za Džihad Jagmur, predstavnika Hamasa u Turskoj, za kojeg se navodi da je prikupljao novac u Turskoj. Okružni sud u SAD utvrdio je da je Jagmur finansirao teroristički napad Hamasa na Zapadnoj obali u kojem su 2015. godine ubijena dva Izraelca s američkim državljanstvom.

Ubrzo nakon terorističkog napada 7. oktobra 2023, Ministarstvo finansija SAD dodalo je još četvoro osumnjičenih pristalica Hamasa koji žive u Turskoj na svoj spisak sankcija.

Erdoganovi planovi sa Hamasom

Turski predsednik Erdogan već neko vreme pokušava da posreduje između neprijateljskih političkih tabora Palestinaca: između islamističkog Hamasa i sekularnog Fataha, s Mahmudom Abasom na čelu.

Turski novinar u egzilu Fehim Tastekin objasnio je u intervjuu za drugi program nemačkog javnog servisa ZDF da je Erdogan želeo da Hamas učini umerenim kako bi mogao da ga dovede za isti sto sa Fatahom i da tako postane međunarodno prihvatljiv. „Ako Turska uspe da transformiše Hamas, to takođe znači da će se Hamas distancirati od Irana“, rekao je Tastekin. Erdoganov cilj bi mogao da bude smanjenje uticaja Irana u regionu, a širenje i jačanje uticaja Turske.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.