Čestitka narodu Tunisa

Nobelovu nagradu za mir ove godine su zaslužili, kako kancelarka Angela Merkel, tako i papa, ili uhapšeni saudijski aktivista Raif Badavi. Umesto toga, Komitet za dodelu nagrade ponovo nam je priredio iznenađenje i nagradu namenio dobitniku s kojim je malo ko računao. „Nobela“ za mir dobio je „Kvartet za nacionalni dijalog“ u Tunisu zbog zasluga u razvoju pluralističke demokratije nakon „Jasmin-revolucije“ – jedine revolucije tokom „Arapskog proleća“ koja nije završila u haosu, ratu ili uspostavljanjem nove diktature.

Bez obzira na to što je takva odluka bila neočekivana, ona nije bila plod nekog kompromisnog rešenja. Faktički, nisu nagrađeni samo aktivisti, pravnici, poslodavci i sindikalci koji su bili deo „Kvarteta“ i koji su doprineli tome da, za razliku od drugih arapskih država, Tunis ostane pošteđen većih nereda ili uspostavljanja nove diktature. Ova nagrada je ohrabrenje svima koji se, uz veliki lični rizik, zalažu za demokratiju, civilno društvo i mirne promene u regionu.

Pravi put

A takvi su mnogi ljudi i u drugim arapskim ili islamskim državama. Takvo je i celo društvo u Tunisu. Ljudi u toj maloj državi, bez obzira na terorističke napade, dodatne pretnje bezbednosti i lošu privrednu situaciju, nisu dali šansu ekstremističkim i totalitarnim snagama raznih profila. Oni su se okrenuli teškom procesu dijaloga u koji su uključili i sekularne i islamističke struje, i na taj način sprečili dramatične razvoje događaja, poput onih koji se odvijaju u Siriji, Libiji ili u Egiptu. To je jedini put koji je ispravan. Zbog toga – čestitke narodu Tunisa!

Bez obzira na to koliko su uslovi u zemljama regiona različiti, Tunis svakako može biti primer, model za sve. I baš zato je izložen opasnostima. Ni fanatičnim džihadistima, niti sekularnim diktatorima, nije u interesu da postoji uspešan primer sinteze demokratije, islama, civilnog društva i stabilnosti. To bi ugrozilo njihovu vladavinu.

Potrebna je podrška

Stabilnost Tunisa je krhka, a nerešenih problema ima mnogo. Ni iz jedne druge arapske države ne pristiže toliko boraca takozvane „Islamske države“ koliko iz Tunisa. Nobelova nagrada za mir je zato i signal Evropi i celom svetu. Da, važno je da se pažnja javnosti usmeri na Siriju, Irak i druga krizna žarišta u regionu. Važno je da se bavimo rešavanjem tih kriza i da izbeglicama pružimo utočište.

Ipak, isto tako je neizbežno i da se ne dozvoli stvaranje novih kriznih žarišta i da se podrže pokušaji kreiranja mira i demokratije u arapskim državama. Tunis takvu podršku zaslužuje. A mi moramo biti svesni da to i košta.