Čekajući kišu
2. maj 2019.
Markus Švarc zabija lopatu u zemlju. Suvu zemlju vetar raznosi po golom polju. U iskopanoj rupi pokazuje stanje njegove zemlje. „Ovde vidimo da je prvih deset santimetara potpuno suvo. Ovde bi u stvari već trebalo da je pomalo vlažna, kako bi biljke mogle da puste korenje“, kaže Švarc.
U Porajnju, na zapadu Nemačke, na površini od 150 hektara Švarc uzgaja salatu, brokoli, jagode i karfiol. Već danima sija sunce, od kiše ni traga već nedeljama, a tokom uskršnjih praznika termometar je pokazivao 25 stepeni. „Ljudima to može da bude lepo, ali mi polako brinemo da bi ova godina mogla da bude ista kao i prošla.“ Jer, kao i prošle godine, njegova polja su suva. Previše suva, i to u aprilu.
Prošla godina je prema podacima Nemačke meteorološke službe bila četvrta najsušnija godina od 1881. Štetu od gubitka žetve Savez nemačkih seljaka procenjuje na dve do tri milijarde evra. Markus Švarc je morao da neprestano zaliva polja od jula do septembra, kako bi na kraju imao što manje gubitke.
Suva zemlja i pored kiše
Iako je tokom zime u čitavoj Nemačkoj nivo padavina bio uobičajen, 210 litara po kvadratnom metru, Švarcova polja su već u aprilu bila suviše suva za mlado povrće. Korina Šube iz Nemačke meteorološke službe objašnjava zašto: „Zimske padavine nisu mogle da nadoknade ogroman deficit koji je izazvalo ekstremno toplo i suvo leto prošle godine. Po kvadratnom metru zemlje nedostaje između 200 i 300 litara vode.“
Peter Gerant, agronom sa Univerziteta u Getingenu, dodaje: „Situacija je na mnogim mestima veoma, veoma problematična. Zimske padavine na pojedinim mestima su bile dovoljne tek da se navlaži gornjih dvadeset santimetara zemlje.“
Konstanto isušena zemlja – problem koji je poznat u sušnim, suptropskim područjima, ali ne u Nemačkoj. Pogotovo ne u takvim razmerama. Prilikom merenja, Peter Gerant zaključuje da su zalihe vode u Getingenu – na severozapadu Nemačke – zbog prošlogodišnjih suša iscrpljene do dubine od dva metra.
Sa jedne strane to je zbog biljaka kao što su uljana repica i kukuruz, kojima je potrebno mnogo vode, ali i zbog pšenice i šećerne repe, čiji dugi koreni posežu dublje ka podzemnim vodama. Zemlji će biti potrebno više godina da se od toga oporavi, kaže Gerant.
To nije sve. Zbog nedostatka vode smanjuje se transport hranjljivih materija iz zemlje do biljaka. Posledica toga je da hranljive materije iz đubriva onda ostaju u zemlji i tokom padavina utiču na povećanje nivoa nitrata u podzemnim vodama. Ako onda nastupi nevreme, tlo ne može dovoljno brzo da prihvati velike količine padavina. Zbog oticanja vode, dragoceni humus – plodno tlo, bi moglo da nestane sa polja.
Ali problem sa presušenim tlom nemaju samo nemački seljaci. Širom Evrope je u aprilu vlažnost tla bila ispod proseka. Pre svega istočnoevropske i severnoevropske zemlje prošle godine su bile pogođene sušom i to bi moglo da se ponovi.
„Učestalost i intenzitet suša će se povećavati zbog klimatskih promena“, kaže Sergij Moroz, viši službenik za politiku voda i biodiverziteta iz briselske nevladine organizacije „European Environmental Bureau“ (EEB).
Moroz apeluje na održivu i efikasniju upotrebu vode. Nestašica vode ni u kom slučaju ne bi smela da olabavi standarde zaštite vode i da poveća potrošnju podzemnih voda. „To nisu održiva rešenja. Poljoprivrednici bi morali da budu spremni da se prilagode efektima klimatskih promena, umesto da nastoje da održavaju pogon kao što je do sada bilo uobičajeno, zahteva Moroz.
Navodnjavanje nije krajnje rešenje
Ukoliko ova godina bude suva kao i prošla, tamo gde ne bude bilo navodnjavanja nastaće „veliki gubici koji će nadmašiti one iz 2018. godine“, prognozira Peter Gerant.
Markus Švarc od sredine aprila mora da zaliva svoje salate. Ali navodnjavanje košta oko 200 evra po hektaru, odnosno 30.000 evra po sezoni. Na to još dolaze troškovi za bunare, pumpe, creva i sisteme za navodnjavanje.
Za navodnjavanje polja seljaci koriste podzemne vode. Ali i te rezerve će vremenom da se istroše ukoliko kiša ponovo ne dopuni zalihe, ističe Peter Gerant. „Bez kiše se ne može. Ukoliko i druga, treća, četvrta ili peta godina bude suva – nadamo se da se to neće desiti – onda treba razmotriti kako može da se dođe do vode. Ne mogu da je uzimam sa brana, ne mogu ni podzemne vode da koristim. Navodnjavanje nije čarobno rešenje.“
Za sutra je kod Markusa Švarca u Porajnju najavljeno nevreme sa kišom. „Konačno“, kaže. Najbolje bi bilo da dve, tri nedelje pada lagana kiša. Onda bi sve bilo dobro.“ I zaista, predveče počinje jaka kiša. Ali, nakon sat vremena je ponovo stala. Ušteda za jedno navodnjavanje.