Zolingen: Radikalizacija putem društvenih mreža?

Isa Al H., navodni napadač iz Zolingena, savršeno se uklapa u glavnu ciljnu grupu terorističke organizacije „Islamska država" (IS) i drugih ekstremističkih grupa kao što je „Muslim Interaktiv": mlad musliman. Islamisti ciljano privlače mlade ljude na društvenim mrežama poput „TikToka" ili „Telegrama", kako bi ih pridobili za svoju često smrtonosnu ideologiju.

Zo njih, svaki oblik demokratije, u kojoj su političke i društvene slobode kao što je ravnopravnost između muškarca i žene zagarantovane, predstavlja neprijatelja. Svako ko podržava i živi u skladu s tim vrednostima, bilo gde u svetu, smatra se nevernikom i može biti ubijen.

Prema saznanjima bezbednosnih službi i stručnjaka za terorizam, na internetu se sve češće regrutuju džihadisti, ili „božiji ratnici": pojedinc koji, kao u Zolingenu, ubijaju ljude najobičnijim sredstvima.

Napadač iz Zolingena mogao bi biti „vojnik" Islamske države

IS je preuzela odgovornost za napad u Zolingenu. Međutim, još nije konačno utvrđeno da li je Al H. delovao kao takozvani „vojnik" po nalogu terorističke grupe. Mnoge činjenice ukazuju na to da se mladić iz Sirije, čiji je zahtev za azil u Nemačkoj odbijen, radikalizovao putem interneta. U svakom slučaju, on odgovara profilu takvih napadača.

Tomas Mike iz „Mreže za prevenciju nasilja" (VPN) u Berlinu je upoznat s ovim tipom lujdi kroz svoj svakodnevni rad. On tačno zna kakvu ulogu društvene mreže igraju u radikalizaciji: postoji mnogo propagandnih filmova namenjenih svim starosnim grupama, koji imaju za cilj da privuku decu i mlade. „Pokušavaju da se kod mladih probude emocije i stvore osećaj zajedništva", kaže Mike za DW.

Video-klipovi sa jednostavnom porukom: „Ti si naš!"

Sve to nije nova pojava, ali se, prema Mikeovim zapažanjima, pojačava. Mladima nude identitet i pokušavaju da ih otuđe od društva jednostavnim porukama: „Ti si naš ako se ponašaš prema pravilima pravog islama." U video-snimcima se govori o kolektivnoj ulozi žrtve: „Muslimani su progonjeni širom sveta, morate se boriti protiv toga!"

Ova vrsta propagande je postala još prisutnija od početka rata u Gazi, nakon terorističkog napada islamističkog Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. „Veoma jasno vidimo da ekstremistička scena koristi sukob u Palestini kao temu za mobilizaciju, kako bi promovisala svoju političku ideologiju."

Napad nožem kao „osveta i za ono što se dešava u Palestini"

Teroristički napad u Zolingenu je strašan, ali nažalost nije iznenađujući, kaže Mike. „IS je napad u Zolingenu nazvala osvetom i za ono što se dešava u Palestini. Povezanost sa sukobom na Bliskom Istoku je više nego očigledna."

Internet kao mesto gde takozvani propovednici mržnje pozivaju na napade? Za stručnjaka za terorizam Hansa-Jakoba Šindlera u to nema sumnje: „Vrlo ciljano se obraćaju ljudima koji se nalaze u čet-grupama gde su prisutni ti propovednici, a zatim prelaze iz tih otvorenih čet-grupa u zatvorene grupe za dalju radikalizaciju", rekao je direktor međunarodnog projekta za borbu protiv ekstremizma (CEP) ZDF-u.

Bezbednosne službe traže veća ovlašćenja

Zato je posmatranje ključni deo ranog otkrivanja u borbi protiv terorizma, naglašava Šindler. Međutim, nemačke bezbednosne službe se često žale da za to nemaju dovoljno ovlašćenja. Oni smatraju da je neophodno skladištenje svih elektronskih komunikacija i to bez povoda. Za to bi trebalo registrovati svaku pojedinačnu IP adresu (Internet Protokol). To do sada nije moguće jer se vlada Nemačke još uvek nije usaglasila oko tog pitanja.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova, Nensi Fezer (SPD), podržava ovaj zahtev. S druge strane, ministar pravde, Marko Bušman (FDP), smatra da je dovoljno privremeno skladištenje podataka sumnjivih osoba, takozvani „Quick-Freeze".

Služba za zaštitu ustavnog poretka i policija nisu ništa znale

Da li je napad nožem u Zolingenu mogao biti sprečen pomoću skladištenja podataka, ostaje sporno među stručnjacima. Ono što je sigurno je da osumnjičeni napadač nije bio na radaru policije niti službe za zaštitu ustavnog poretka. Dosadašnja saznanja ukazuju na to da se Al H. radikalizovao kao pojedinac na internetu.

Sprečiti takve ljude da sprovedu svoje smrtonosne planove, prema rečima Tomasa Mika iz „Mreže za prevenciju nasilja", gotovo je nemoguće.

Antiteroristička borba pomoću online pretrage i praćenja izvora komunikacije

Ipak, bezbednosne službe često uspevaju da spreče planirane napade. Ponekad dobiju informacije od stranih obaveštajnih službi. Ili prisluškuju sumnjive osobe u okviru tajne online pretrage. Pomoću takozvanog praćenja izvora komunikacije dozvoljeno je čak i prisluškivanje razgovora uživo i čitanje poruka u aplikacijama za razmenu poruka. Međutim, to je moguće samo uz sudski nalog.

Kako bi se suzbila radikalizacija na internetu, na društvenim mrežama često se brišu kanali ekstremističkih grupa. „Ove mere ne mogu u potpunosti sprečiti širenje džihadističkih sadržaja, ali ih otežavaju", navodi se u aktuelnom izveštaju Službe za zaštitu ustavnog poretka. Bezbednosne službe su za video-klipove, u kojima se veliča nasilje, kreirale lako razumljivu formulaciju: „TikTokizacija islamizma."