Znanje jezika – uslov za pomoć
4. jul 2018.
„Došao sam nogama“, kaže Emanuel i osmehujući se gleda učiteljicu. „Skoro“, kaže učiteljica Valtrud Gsel i piše na tabli „peške“.
Ovde, u Diakoniju u Beču, profesorka nemačkoj jezika Gsel svakog jutra drži predavanja izbeglicama. Trenutno u svom razredu ima učenike iz Sirije, Avganistana, Srbije i Irana. Jedan od njih je Emanuel. Taj mladi Iranac poslednje dve godine živi u Beču. Pohađa već drugi kurs i njegov nemački već sada može dobro da se razume. „Za mene je veoma važno da govorim nemački, kako bih ovde mogao da razgovaram s prijateljima i da bih kasnije mogao da nađem posao“.
Početni kurs traje tri meseca. Nivo A1 već su svi uspešno prošli i sada pohađaju A2. Još samo nekoliko dana.
Jezik – put ka integraciji
Svaki od ovih učenik ima svoju priču i svako od njih je, kako kaže Valtrud Gsel, tokom kursa deo te priče i ispričao. „To je veoma važno. A oni su veoma vredni i motivisani. Došli su u teškim okolnostima, svi su u teškim životnim situacijama, ali uprkos tome, svi oni svakog jutra dolaze sa urađenim domaćim zadatkom. To me uvek impresionira.“
„Integracija od prvog dana“, naziv je projekta koji sprovodi „Diakonie Beč“. „Imamo veoma dobro iskustvo“, kaže šef projekta Mihael Kalupka. „Organizujemo kurseve jezika za one koji su podneli zahtev za dobijanje azila, ali ne tek nakon što im je azil odobren, već odmah.“ Prema Kalupkinim rečima, to u velikoj meri pojednostavljuje integraciju, jer brojni postupci u vezi s izdavanjem azila traju i do dve godine. To je suviše dugo da bi se tek tada počelo s kursevima jezika. Ipak, Kalupka je zabrinut zbog najava koje stižu od nove vlade u Beču. Integracija od prvog dana, strahuje on, mogla bi ubuduće da bude otežana.
Manje kurseva, a više zahteva
Mihael Kalupka veoma kritički gleda na novu politiku po pitanju migracija desno-konzervativne vlade Sebastijana Kurca. S jedne strane, vlada planira da uvede kurseve jezika za migrante širom Austrije, a s druge, da uvede obavezne testove jezika na naprednom nivou za one kojima je odobren azil.
Vladin program predviđa reformu minimalne pomoći u visini od 863 evra po porodici. Samo ako uspešno polože zahtevan test jezika, stranci bi ubuduće mogli da dobijaju kompletnu pomoć. Predlog zakona međutim predviđa da onaj ko ne položi test, dobija 300 evra manje. Austrijski kancelar Kurc najavio je da njegova vlada želi da spreči „useljavanje u austrijski socijalni sistem“.
„To je apsurdno“, smatra Kalupka. „Ne mogu s jedne strane da smanjuju kurseve jezika, a da istovremeno zahtevaju od stranaca da nemački govore na tako visokom nivou“. On upozorava na teške posledice, kao što je pre svega rastuće siromaštvo dece. Upravo u Beču, gde su stanovi i skupi i nema ih dovoljno, nekoliko stotina evra mnogo znači. „Ne mogu zakoni da teraju ljude u beskućništvo.“
Osnovna prava
I stručnjaci za jezik osuđuju takve planove austrijske vlade. Verena Plucar iz Mreže SprachenRechte e.V. već više od deset godina radi s ljudima koji uče nemački jezik. Ona smatra da je nivo poznavanja jezika koji se traži nesrazmerno visok. Na nivou B1, zahteva se poznavanje stručnog vokabulara neophodnog za objašnjavanje kompleksnih problema, kao što je recimo mreža javnog saobraćaja. Ali, kako kaže Plucarova, takvo specifično znanje učenici u proseku postižu tek nakon dve godine intenzivne nastave. Za punoletne izbeglice, to je teško izvodljivo, tvrdi nastavnica jezika. A pored toga, dodaje, to je i nespojivo s bilo kojom ispitnom etikom.
Verena Plucar kaže da predlog zakona vlade Sebastijana Kurca ugrožava egzistenciju onima koji ne polože test: „Ukoliko migrant ne položi test jezika, on gubi svoje osnovno pravo“. Ona smatra da to sa sobom povlači teške posledica po svakodnevni život ljudi.
Predstavnici vladajuće austrijske FPÖ u Evropskom parlamentu nisu odgovorili na molbu DW za intervju, ali poslanica austrijskih Zelenih u tom parlamentu Monika Fana, smatra da je predlog zakona potpuno „antievropski“. Kancelar Kurc, smatra Fana, napada socijalnu državu i to može da ugrozi socijalni mir u Evropi. Osim toga, dodaje, on tako učvršćuje percepciju izbeglica kao neprijatelja.
Austrija od prvog jula pa do kraja godine predsedava Evropskoj uniji. To kojim će pravcem Beč da krene na evropskom nivou – ne samo kada je reč o migracijama – već sada se vrlo jasno pokazuje na unutrašnje-političkom planu.