Zlostavljanje pod plavim šlemom

„Zaštita civila od psihičkog nasilja i posebno pomoć ženama i deci koji su se našli u nevolji zbog oružanih sukoba“ – to piše na prvom mestu prioriteta u mandatu misije MINUSCA koju Ujedinjene nacije sprovode u Centralnoafričkoj Republici. Međutim, već po ko zna koji put na račun plavih šlemova u toj zemlji stižu teške optužbe za seksualno zlostavljanje. Ovaj put, vojnici UN su u glavnom gradu Bangiju seksualno zlostavljali četiri maloletnice. Počinioci su saslušani, potiču iz četiri zemlje, ali UN nisu saopštile koje su to zemlje i koliko je počinilaca uopšte bilo. U sastavu misije UN u Centralnoafričkoj Republici se nalazi skoro 12.000 vojnika iz 50 država.

Ovo nije prvi put

U aprilu prošle godine je u javnost dospela informacija da su francuski vojnici u sastavu UN između decembra 2013. i 2014. godine u Centralnoafričkoj Republici na seks prisiljavali decu između 9 i 15 godina. Dečaci i devojčice bili su smešteni u izbegličkom centru UN, a vojnici su ih na seks namamili dajući im hranu. Neposredno posle toga međunarodna kritika je bila oštra, ali se na kraju nije desilo ništa. Nezavisni stručnjaci su se u proteklih nekoliko meseci žalili da UN nisu dovoljno odlučno reagovale na incidente. Doduše, šef misije, Babakar Gaje, dobio je otkaz, a četiri francuska vojnika iz sastava Plavih šlemova su pred sudom.

U UN kažu da će u slučaju poslednjih incidenata biti pokrenuta istraga. Organizacija UN za prava žena je zatražila osnivanje međunarodnog specijalnog suda za procesuiranje seksualnih zločina koje počine vojnici i drugo osoblje UN. Za krivično gonjenje su trenutno odgovorne zemlje članice UN.

Mnogi ostaju nekažnjeni

„Kada se nalazite u jednoj državi, onda morate da poštujete njene zakone“, rekao je u razgovoru za DW Žislan Gresenjue, glavni državni tužilac Centralnoafričke Republike. On uopšte zvanično nije informisan o ovim incidentima. „Ovde se zlostavljaju deca, a centralnoafričko pravosuđe se u potpunosti izostavlja. Sa UN imamo sporazume o saradnji. Uprkos tome, putem radija smo saznali za ove slučajeve“, kaže državni tužilac.

„Najvažnija hitna mera bila bi da se počinioci izvedu pred sud“, kaže Stefon Kokburn iz Amnesti internešnala. „Često vidimo da se vojnici koji su odgovorni za zlostavljanja, vraćaju u matične zemlje, ali ih tamo nikada ne izvode pred sud.“ Kokburn kaže da bi UN morale da se pobrinu da vojnici pre slanja u krizni region budu provereni i dobro obučeni. „Osim toga, u svakoj misiji UN bi moralo da postoji telo zaduženo samo slučajeve seksualnog zlostavljanja, koje bi istraživalo slučajeve i o tome pisalo izveštaje.“

Da se sačuva obraz

Kada je reč o seksualnom zlostavljanju u okviru mirovnih misija, u UN od 2003. godine važi politika nulte tolerancije – ili bi bar tako trebalo. „Kada i dođe do optužbi, onda se one prebacuju sa stola na sto i niko se ne oseća odgovornim“, kaže Paula Donovan iz američke nevladine organizacije Aids Free World koja se već dugo bavi ovom temom. „Umesto da se uspostavi pravda za žrtve, samo se ulažu napori da se sačuva obraz UN“, kaže Donovan.

Trenutno je širom sveta u sastavu „plavih šlemova“ više od 100.000 vojnika. U internom izveštaju UN iz prošle godine se navodi da je između 2008. i 2013. godine zabeleženo 480 optužbi za seksualno zlostavljanje. Problem ne pogađa samo Centralnoafričku Republiku. Većina tih slučajeva se odnosi na trupe UN u Liberiji, Haitiju, Južnom Sudanu i Demokratskoj Republici Kongo. Prvi skandali su zabeleženi pre 20 godina u Kambodži i bivšoj Jugoslaviji. I tamo su muškarci zloupotrebljalavi nesreću i bedu žena i dece u ratu.