Zigmar Gabrijel, politička zvezda u usponu

Zapravo je pobednik poslednjih parlamentarnih izbora u Nemačkoj Angela Merkel i njen Hrišćansko-demokratska unija (u savezu sa bavarskom CSU). Partiji unija je samo nekoliko poslaničkih mesta nedostajalo za apsolutnu većinu u Bundestagu. Ali sada, gotovo tri meseca nakon izbora, stiče se utisak da je pobednik tih izbora Zigmar Gabrijel i njegova Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD). Uprkos tome što je SPD na poslednjim izborima sa osvojenih 25,7 odsto glasova, ostvario jedan od najslabijih rezultata u svojoj istoriji.

Onaj ko ne riskira, ne može ni da profitira

Ipak zahvaljujući uspešnom taktiziranju u pregovorima o formiranju koalicione vlade sa CDU/CSU i Angelom Merkel i pre svega potezu kojim je stranačkoj bazi, nezadovoljnoj slabim izbornim rezultatom i ulaskom u koaliciju sa nadmoćnijim demohrišćanima, omogućio da glasanjem odluči o ulasku u koaliciju, šef SPD-a se u nepuna tri meseca od gubitnika sa nesigurnom budućnošću unutar stranke, pretvorio u političku zvezdu sa karijerom u uspunu.

Ponesen neočekivano povoljnim ishodom stranačkog glasanja, na kojem je 75 odsto članova SPD-a (što je mnogo više od očekivanog), dalo zeleno svetlo ulasku u koaliciju sa CDU/CSU, Gabriel u novu vladu Angele Merkel ulazi ojačan i samouveren kao nikada do sada.

Položajem tzv. superministra za privredu i energetiku i funkcijom vicekancelara, SPD i Gabriel bi u novoj Vladi mogli da odigraju mnogo veću ulogu od one koja bi im pripala, ako se uzme u obzir ishod izbora. Ali ovo je «zvezdani trenutak» Zigmara Gabriela koji je stavljanjem svoje političke budućnosti u ruke članstva svoje stranke, riskirao mnogo, pa je na kraju mnogo i dobio.

Iz provincije na vrh "Berlinske republike"

Ovakav uspon nije ni u kom slučaju sam po sebi razumljiv, ako se uzme u obzir dosadašnja karijera socijaldemokratskog političara iz Donje Saksonije. Na početku karijere Sigmar Gabriel je obavljao funkciju sekretara za pop muziku u svojoj stranci, što je kumovalo pomalo podrugljivom nadimku "Siggi-Pop". No zahvaljujući upornosti i podršci bivšeg kancelara Gerharda Šredera, koji takođe deluje u jakom pokrajinskom ogranku SPD-a, ovaj srednjoškolski nastavnik je uprkos teškim porazima (poput gubitka vlasti u Donjoj Saksoniji), polako ali sigurno napredovao prema stranačkom vrhu.

Gabriel je tako 2009. nakon katastrofalnog poraza SPD-a na parlamentarnim izborima i teške unutarstranačke krize preuzeo kormilo najveće i najstarije nemačke političke stranke. Još tada je obećao da će SPD izvući iz krize. U četvorogodišnjem razdoblju, Gabriel je reformisao stranku, a najvažnija odluka tih promena je i jače uključivanje širokih stranačkih slojeva u donošenje važnih odluka.

Socijaldemokratski obojena Vlada

Vrhunac tog procesa bila je ideja da se odluka o tome, hoće li SPD u koaliciju sa Angelom Merkel, prepusti celokupnoj stranačkoj bazi. Sada je ta odvažna odluka nagrađena pozicijom vicekancelara i ministra na čelu dva važna resorna ministarstva - privrede i energetike. Gabriel je inače poznat po svom pomalo grubom stilu, pogotovo prema novinarima sa kojima često i to u programima uživo ulazi u otvoreni sukob. Uprkos tome (ili možda baš zbog toga) Gabriel spada među najpopularnije nemačke političare.

Nije mu naškodila ni dugotrajna konkurencija sa takođe uticajnim političarem iz vrha SPD-a, Franka-Valtera Štajnmajera, koji će u novoj vladi na poziciji ministra inostranih poslova, igrati istu onu ulogu, koju je već jednom uspešno odigrao u prvom kabinetu kancelarke Merkel. Stručnjaci predviđaju da će sa ovako moćnim socijaldemokratskim dvojcem u kabinetu Angele Merkel, kojoj se unutar njene CDU, sada niko ne sme suprotstaviti, biti stvoreni jaki politički protivnici. Jer socijaldemokrate mogu mnogo više nego dosadašnji manji koalicioni partneri iz redova Liberalno-demokratske partije (FDP), da utiču na rad buduće nemačke vlade.

nk/ard/dpa/špigel/jil