Zemlje Balkana na putu ka „čistoj“ energiji

Jugoistočna Evropa ima veliki potencijal za obnovljive izvore energije koji nisu zasnovani na uglju. Ona bi mogla da bude raj za solarnu energiju, energiju vetra i bioenergiju. Više stručnih studija potvrđuje ono što je već svima jasno: veliki broj sunčanih dana, vetrovite obale i planinski venci, kao i veliki izvori biomase pružaju odlične uslove za razvoj uspešnog sektora obnovljive energije.

Energetska revolucija i prelazak na čiste oblike energije doneli bi ogromne prednosti za taj region. S obzirom na to da su vetar i Sunce najjeftiniji izvori energije, mogle bi da se uštede milijarde evra i utroše u mere koje dovode do čistijeg vazduha, što bi poboljšalo zdravlje ljudi.

Ogroman potencijal

Međunarodna Agencija za obnovljivu energiju procenjuje da bi taj deo Evrope, kada bi iskoristio svoje potencijale, mogao da proizvede 739 gigavata „zelene", odnosno ekološke energije. To je onoliko koliko godišnje proizvede 739 nuklearnih reaktora srednje veličine i tri puta više struje nego što trenutno troše sve zemlje bivše Jugoslavije i Albanija zajedno. Ukratko, postoji ogroman potencijal u iskorišćavanju prirodnog energetskog bogatstva tih zemalja, od kojih sve trenutno uvoze gorivo i energente.

pročitajte još:Vetrovita zemlja bez vetro-turbina

Štaviše, energetski sistemi koje pokreće tamo proizvedena energija, povećali bi prihode lokalnih zajednica, a ne nekakvih multinacionalnih kompanija, a moderan i otporan regionalni energetski sistem u velikoj meri bi poboljšao bezbednost u snabdevanju energijom, što je odavno problem na Balkanu. I na kraju, ali ne i manje važno, iako taj region nije najveći zagađivač, ona je svakako deo evropskih napora za smanjenje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i postizanje međunarodnih klimatskih ciljeva.

Osnova za transformaciju

Zašto, dakle, balkanske zemlje trenutno uvoze skupa fosilna goriva i sagorevaju ugalj i drvo koje eksploatišu iz svojih šuma? Upravo na to pitanje mi – Dojče vele, grupa novinara iz regiona i ja – želimo da damo odgovor.

Pomoć nam je ponudio „Journalismfund.eu", program za dodelu bespovratnih sredstava sa sedištem u Briselu – pomoć u istraživanju energetskih sektora u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Rezultat svega je pet multimedijskih izveštaja i koji otkrivaju slične prepreke i barijere po pitanju korišćenja obnovljivih vidova energije u svih pet zemalja, ali i anomalije jedinstvene za svaku pojedinačnu zemlju.

pročitajte još:Solarni paneli u Srbiji: Đavo je u sitnim slovima

Jedna stvar, koja je zajednička za sve nabrojane zemlje, to su ključni pomaci u smislu zakonodavstva koje je poslednjih godina otvorilo energetska tržišta proizvođačima „čiste" energije. Odgovarajući zakoni godinama su u izradi i, iako nisu besprekorni, što jasno pokazuju naši izveštaji iz Srbije i Bosne, oni su polazna tačka za energetsku transformaciju u regionu.

Ipak napredak

U Albaniji, na Kosovu, u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji otvaraju se berze za razmenu električne energije koje će obezbediti integrisana kratkoročna tržišta, neophodna za prihvatanje velikih količina energije iz obnovljivih izvora.

Ukoliko političke i poslovne elite u regionu svim srcem ne prihvate logiku obnovljivih izvora energije – što trenutno nije slučaj – tržišta regiona ostaće oslonjena na fosilna goriva, a hidroenergetski potencijal, koji je tamo prisutan u ogromnoj meri, još godinama će čekati da bude iskorišćen.

Konzervativni igrač blokiraju napredak

Veze između proizvođača energije i država u regionu sežu duboko u prošlost, u socijalističko doba. A održale su se sve do danas. Onaj ko poseduje izvore energije, taj ima i moć. Profit i moć postarali su se za status kvo, za očuvanje stanja takvim kakvo jeste: ugalj u BiH, hidroenergija u Albaniji ili gas i nafta u drugim zemljama regiona.

pročitajte još:Gorivo od otpada: Đakovica se greje na biomasu

Duboko konzervativni igrači uključeni u rad tih sektora do sada su blokirali izgradnju solarnih i vetro-elektrana i nastavljaju da ometaju radove gde god mogu. Zbog toga se porodica Maričić iz Rume u Srbiji, kako izveštava Sanja Kljajić, susrela s velikim poteškoćama da na krov svoje kuće postavi solarne panele i realizuje proizvodnju solarne energije.

Prvi koraci ka obnovljivim izvorima energije

U Albaniji su graditelji vetro-elektrana na moru i kopnu donedavno bili potpuno u defanzivi. Elona Elezi izveštava da prve turbine tek sada stižu u najsevernije delove te zemlje. Uslediće još toga, ali sve dok se ne uspostavi i ne profukcioniše tržište i moderna mreža, što je problematično pitanje u čitavom regionu, razvoj će biti i spor i nestalan.

pročitajte još:Solarni paneli u RS: Iznajmljivanje krovova i pozitivna nula

Jedan od faktora koji ima moć da podstakne obnovljive izvore energije u regionu, jeste nagli rast cena fosilnih goriva, zbog čega se ulaganje u „čistu" i „zelenu" energiju mnogo više isplati.

Pomoć EU i država-članica

Štaviše, u okviru međunarodnih napora u rešavanju klimatske krize, u razvoj obnovljivih vidova energije uključila se i međunarodna zajednica, pre svega Evropska unija i njene države-članice, koje pomažu u vidu stvaranja „Energetske zajednice“ (Energy Community) i projekata poput elektrane na biomasu na Kosovu o kojoj izveštava Vjosa Ćerkini.

pročitajte još:Sunčana zemlja sa premalo solarnih panela

Možda će odlučujući faktor biti rastući entuzijazam u narodu, jer postoji velika potražnja za jeftinom, čistom i obnovljivom energijom, prenose dopisnici DW-a. To je sve očiglednije na terenu, jer građani u regionu ne samo da postaju svesni ogromnog potencijala obnovljivih i ekološki čistih izvora energije, već gledaju i šta drugi rade i šta sve propuštaju.

Ovaj tekst je uvod u seriju od pet članaka o razvoju obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi koja je nastala uz podršku journalismfund.eu

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.