Zelenski želi još više oružja od Nemačke
11. oktobar 2024.Volodimir Zelenski je verovatno razočaran. Sastanak zemalja koje podržavaju Ukrajinu, koji je bio zakazan u američkoj vojnoj bazi Ramštajn na zapadu Nemačke, trebalo je da odašalje snažan signal u svet. Po prvi put od početka rata, trebalo je da šefovi država i vlada lično prisustvuju sastanku o Ukrajini, na koji je pozivnice poslao američki predsednik Džozef Bajden. On je takođe trebalo da dođe u Ramštajn.
Samit je planiran samo nekoliko nedelja uoči održavanja predsedničkih izbora u SAD, čiji će ishod, kako se očekuje, imati i direktne posledice za Ukrajinu, odnosno pomoć koja se pruža toj zemlji. Ali, Bajden je morao da otkaže dolazak zbog uragana „Milton“. Umesto toga, ukrajinski predsednik krenuo je na turneju po evropskim metropolama, u okviru koje će posetiti i London, Pariz, Rim i, kao poslednju stanicu, Berlin.
Za Zelenskog situacija nije jednostavna. U Vašingtonu je već prestavio svoj „plan za pobedu“ i pritom nije baš naišao na veliko oduševljenje, pogotovo zbog činjenice da u planu i nema mnogo nekih novih elemenata. Sudeći po pisanju američkih medija, Zelenski je tražio još više vojne pomoći, odnosno zahtevao je i dozvolu da zapadno oružje dužeg dometa sme da se koristi i za gađanje ciljeva u Rusiji. Ali, za to u Vašingtonu nije dobio „zeleno svetlo“. Nemački kancelar Olaf Šolc, koji kod takvih stvari najradije deluje koordinirano s Bajdenom, rekao je da on tu ideju neće podržati, čak i ako Bajden dozvoli Ukrajincima korišćenje oružje za takve akcije duboko na teritoriji Rusije.
Zelenski je tako kod svojih najvažnijih partnera „naleteo“ na skepsu. „Mora se nažalost zaključiti da se nalazimo u fazi u kojoj mnogi partneri Ukrajine, posebno veliki partneri, samo objavljuju ono što su ionako već najavili. A one stvari koje su već odavno najavili kao pomoć Ukrajini, samo predstavjaju u novom ruhu, ali u stvarnosti, ni po pitanju kvaliteta, a ni kvantiteta, nema nekih novih stvari“, kaže nemački stručnjak za bezbednost Niko Lange.
Kakva je situacija na ratištu?
Pritom se čini da situacija na frontu u ovom trenutku nije preterano ružičasta za Ukrajinu. Čak i pripadnici vojnih snaga te zemlje priznaju da se ukrajinske snage nalaze pod pritiskom, i na istočnom, ali i na južnom delu ratišta. Trenutno stanje uopće ne „miriše“ na preokret na bojnom polju – preokret koji se pre nekoliko sedmica možda i nazirao, prilikom ukrajinskog upada na rusku teritoriju u Kurskoj oblasti. Upravo suprotno: ukrajinska vojska je u defanzivi. Početkom oktobra je vojna komanda saopštila da ukrajinske snage moraju da se povuku iz grada Ugledara na istoku zemlje, oko kojeg su se od početka rata vodile žestoke borbe. Razlog su bili žestoki ruski napadi.
Niko Lange situaciju ipak sagledava nešto optimističnije. „Rusija ne ostvaruje sve ciljeve. Ona doduše napreduje u Donbasu, ali je daleko od toga da u 2024. ponovno zauzme čitav Donbas. Rusija, osim toga, nije oslobodila Kursku oblast. To znači da zapravo ne bi trebalo da je potrebno tako mnogo resursa, da bi Ukrajina bila u stanju da izvrši pritisak na Rusiju.“ Nažalost, na Zapadu nedostaje odlučnosti i plana oko toga šta bi zapravo trebalo da bude cilj te podrške, kaže Lange: „U glavama je nažalost i dalje prisutan mit o tome da je Rusija na kraju krajeva – beskonačno jaka.“
AfD i BSW žele obustaviti pomoć Ukrajini
Među zapadnim saveznicima Ukrajine širi se umor od rata, odnosno strah od konfrontacije s Rusijom. To se manifestuje i na rezultatima izbora u nekim evropskim zemljama. U Austriji je, recimo, krajem septembra desničarska Slobodarska partija (FPÖ) postala najjača stranka. Ona odbija pružanje pomoći Ukrajini, a protivi se i sankcijama EU protiv Rusije.
U Nemačkoj su tokom septembra održani parlamentarni izbori u tri savezne pokrajine na istoku zemlje. Na njima su pobedile ili ostvarile dobre rezultate one stranke koje takođe žele da prekinu s praksom slanja oružja Ukrajini: desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) i nedavno osnovani Savez Sara Vagenkneht (BSW), koji se otcepio od Levice.
Bez BSW, kako stvari stoje, ni u jednoj od tre tri pokrajine neće biti moguće formiranje vladajuće većine – pod uslovom da se ne ulazi u koalicije sa AfD. Ta pozicija moći koju BSW već sada ima, i to pre nego što su uopšte formirane neke koalicije s tom strankom, ima uticaja na ukupnu političku dinamiku. Vodeći političari konzervativnih demohrišćana (CDU) i socijaldemokrata (SPD) na istoku Nemačke zahtevaju od savezne vlade u Berlinu da „dovede“ Rusiju za pregovarački sto. To je zahtev koji se kosi s pozicijama CDU i SPD na saveznom nivou, gde i jedna i druga stranka podržavaju slanje pomoći Ukrajini.
Šolc kao kancelar mira
Ali, i savezni kancelar Šolc (SPD) se već pomalo prilagodio promenjenom raspoloženju u zemlji. Sada on, čak i češće nego što je to radio pre nekoliko meseci, naglašava da se moraju ispitati sve mogućnosti za postizanje mira. Šolc je nedavno, kao dokaz za spremnost na preuzimanje posredničke uloge, pokušao i da telefonira s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali Kremlj je očigledno „prekinuo“ vezu.
Činjenicu da Šolc na drugoj strani već neko vreme blokira slanje krstarećih projektila tipa Taurus, a to je ono čime Kijev odavno vapi, stručnjak CDU za spoljnu politiku Johan Vadepul smatra greškom: „Za Ukrajinu i za evropsku bezbednost to je više nego gorka pilula“, napisao je Vadepul u odgovoru na upit DW. „Krajnje je vreme da savezna vlada Kijevu konačno isporuči dalekometno oružje poput Taurusa i da u skladu s međunarodnim pravom dozvoli Ukrajini da se bori protiv vojnih ciljeva na ruskoj teritoriji, kako bi efikasno mogla da se brani. Partneri od Nemačke po tom pitanju očekuju inicijativu i lidersku odgovornost.“
Šta nakon izbora u SAD?
Od onoga što se događa u Nemačkoj, za Ukrajinu je mnogo važniji ishod predstojećih predsedničkih izbora u SAD. Sjedinjene Države su ubedljivo najvažniji vojni pomagač Ukrajine. Republikanac Donald Tramp je u predizbornoj kampanji rekao da bi SAD trebalo da „izađu“ iz Ukrajine, a Zelenskog je optužio da se protivi „dilu“ s Putinom, odnosno dogovoru koji bi okončao rat. Predsednička kandidatkinja Demokratske stranke Kamala Haris želi da nastavi s pružanjem pomoći Kijevu.
Šta bi Tramp u slučaju izborne pobede zaista mogao da uradi ili šta će uraditi? To se ne zna, zato što je Tramp neuračunljiv, kaže stručnjak za bezbednost Niko Lange.
U svakom slučaju je negativan signal sama činjenica da, nakon Bajdenovog otkaza, Evropljani nisu bili u stanju sami da organizuju samit o Ukrajini. Ili to nisu hteli? To pokazuje koliko oni po tom pitanju zavise od Amerikanaca i američkog vođstva. Samit u Ramštajnu s Bajdenom kao domaćinom trebalo bi da se održi naknadno. Samo, pitanje je kad. Vremena nema mnogo. Izbori u SAD se održavaju 5. novembra.
*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku