Zelenski u Berlinu traži pomoć dok Rusija pritiska na frontu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski putuje u Berlin gde će se sastati s kancelarom Olafom Šolcom. On stiže u vreme kada njegova vojska ima veoma velike probleme u odbrani od ruske agresije.

Vlada nestašica municije, jer Rusija povećava pritisak, posebno duž istočnog fronta. Zelenski bi trebalo da učestvuje i na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti (16.-18.2.) na koju se prijavilo oko 50 šefova država i vlada, kao i brojni vojni stručnjaci.

Ukrajinski vojnici moraju da štede artiljerijske granate. Sve slabiji dotok municije od strane pedesetak država koje podržavaju Ukrajinu, na čelu – još uvek - sa SAD, biće jedna od tema u Minhenu, gde se očekuje i dolazak potpredsednice SAD Kamale Haris.

Pomoć Ukrajini i blokada u Vašingtonu

U međuvremenu, američki Senat, u kojem Demokrate predsednika Džoa Bajdena imaju tanku većinu, odobrio je novu vojnu pomoć Ukrajini vrednu 60 milijardi dolara (56 milijardi evra). Ipak, ostaje neizvesno da li će biti većine i u Kongresu. Tu većinu drže Republikanci, a posebno pristalice Donalda Trampa žele da blokiraju paket pomoći.

Posle pozitivne odluke u Senatu, Zelenski se odmah zahvalio senatorima preko platforme Iks.

Nedostatak isporuka municije iz SAD oseća se na frontu. Prema procenama vojnih analitičara, odnos artiljerijske municije na istoku i jugu Ukrajine je pet ruskih granata prema jednoj ukrajinskoj.

Nestašice municije postaju sve dramatičnije

Za granatiranje ruskih položaja ukrajinskoj artiljeriji sada često preostaju samo još tzv. dimne bombe. One su u stvari namenjene da prikriju napredovanje tenkova. To je kao ono što su u srednjem veku bili olovni meci, prenosi ratni izveštač CNN-a Frederik Plejtgen (Pleitgen) posle posete istočnoj liniji fronta. Granate proizvode dim, a metal pada na zemlju – uz nadu da će u nešto da udari.

Plejtgen je u intervjuu za nemački javni servis ARD govorio i o jedinici dronova ukrajinske vojske koju je posetio. Prema doslednim vojnim analizama, bespilotne letelice s privezanim granatama koje se odozgo bacaju na ruske tenkove i rovove trenutno čine centralni stub odbrane Ukrajine. Na snimcima sa dronova video je, kaže, „planine“ mrtvih ruskih vojnika i uništenu vojnu opremu. Na ruskoj strani se, dodaje, ništa ne raščišćava. Plejtgen procenjuje da Rusi svakoga dana gube i više od 800 boraca. Rusija zato neprestano šalje nove vojnike na front. Linija fronta je, kaže američki izveštač, masovna grobnica.

Plejtgen ocenjuje da Ukrajina pokazuje istrajnost svojom „gerilskom taktikom“ borbe dronovima. On veruje da će Ukrajina „izdržati“ i bez svežeg naoružanja iz SAD.

Dobici na terenu ruske vojske

Ukrajini takođe nedostaju vojnici. Mnogi su na frontu neprekidno dve godine i ne mogu se zameniti. S druge strane, Rusija očigledno regrutuje po 1.000 novih vojnika svakog dana.

„Situacija je neizvesna“, kaže vojni analitičar Markus Rajzner za DW. Taj pukovnik austrijskih oružanih snaga prati rat u Ukrajini od početka ruske invazije, koja je 24. februara obeležila drugu godišnjicu.

S početkom treće godine rata, Rajzner je uočio „najmanje 15 položaja“ na kojima je ruska vojska osvajala teren. „U poslednjih nekoliko nedelja to je ponekad bilo do šest kilometara terena, ali ponekad samo pola kilometra“, kaže Rajzner.

Njima je to uspevalo pre svega zato što je u Ukrajini „sve manje precizne municije i artiljerijskih granata“. Rusija, s druge strane, koristi svoju nadmoć u artiljeriji.

„Podrška SAD je neophodna“

Očekuje da će ruski agresorski rat u Ukrajini „ove godine doseći vrhunac“. To znači da „s vojne tačke gledišta situacija može radikalno da se razvije u jednom ili u drugom smeru“.

Evropska unija, odnosno 50 država koje pomažu Ukrajinu, predvođenih SAD, mogle bi da se nađu u situaciji u kojoj bi morale samo nemoćno da gledaju kako Ukrajina propada.

Tokom svoje posete Vašingtonu i susreta s američkim predsednikom Bajdenom u februaru, nemački kancelar Olaf Šolc je upozorio: „Ne bi trebalo ni da razgovaramo o tome, pitanje da li će Ukrajina moći da odbrani sopstvenu zemlju zahteva neizostavnu podršku Sjedinjenih Država.“

Stručnjak za bezbednost Gustav Gresel iz berlinskog trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) nedavno je jasno ukazao koliko je teška situacija za Ukrajinu nakon neuspele kontraofanzive 2023. godine. Gresel je čak predvideo da će „2024. biti najteže vreme za Ukrajinu još od prva dva meseca invazije“.

Zajednička ulaganja u proizvodnju oružja u Ukrajini

Kijev pokušava značajno da poveća sopstvenu proizvodnju oružja još od sredine 2023. Postoji „ambiciozan program, ne samo oživljavanja predratne ukrajinske odbrambene industrije, već i njenog povećanja uz pomoć zapadnih kompanija“, navodi Gresel.

U januaru je ukrajinski predsednik Zelenski posetio tri baltičke države, Estoniju, Letoniju i Litvaniju, koje Ukrajini, gledano po broju stanovnika i njihovom BDP-u, pružaju najveću vojnu podršku.

„Velik stepen borbenosti“

Poljska vlada takođe želi da podrži proizvodnju oružja u Ukrajini, a li nemačka firma za proizvodnju oružja „Rajnmetal“ ranije je najavila mogućnost takve saradnje. Ali i za to je očigledno potrebno vreme.

Neposredno uoči poseta Zelenskog Nemačkoj, direktor obaveštajne službe u Norveškoj predstavio je godišnji izveštaj o bezbednosti zemlje. U njemu viceadmiral Nils Andreas Stensones piše da Rusija napreduje u Ukrajini. Iako „Ukrajina nastavlja da pokazuje ogroman borbeni duh, zemlja zavisi od podrške Zapada kako bi se odbranila i ponovno preuzela inicijativu“, navodi Stensones.