Zašto su stariji roditelji srećniji?

DW: Zajedno sa naučnicima iz Ontarija u Kanadi objavili ste studiju o sreći roditelja. Da li su stariji roditelji zaista srećniji i uopšte, kako merite sreću?

Miko Mirskila: Mi nismo upoređivali da li su stariji roditelji srećniji od mlađih. Mi smo istraživalo koliko se menja nivo sreće – kada neko dobije dete. I konstatovali smo da se nivo sreće kod starijih roditelja više povećava nego kod mlađih.

Kako merite nivo sreće?

Koristimo se standardnim metodama za merenje sreće. Pitali smo ljude svake godine da na skali od 0 do 10 označe koliko su srećni. Ranija istraživanje su pokazala da je to prilično dobar način da se izmeri nivo sreće.

Ispitali ste 7.000 ljudi i došli do zaključka da su stariji roditelji, odnosno oni iznad 34. godine, znatno srećniji od mlađih. Zašto je to tako?

Mislimo da to ima veze sa činjenicom koliko je neko spreman za roditeljstvo. Mladi ljudi moraju da završe obrazovanje, možda još nisu počeli karijeru. Stariji roditelji su obično par koraka dalje. Oni su spremniji za roditeljstvo od mlađih.

Da li to znači što su stariji tim srećniji roditelji? Šta je sa 40-godišnjacima? Da li su oni još srećniji od 34-godišnjaka?

Pokušali smo da to saznamo, ali smo imali malo podataka. Ali, videli smo da kod roditelja iznad 40 godina nivo sreće naglo pada pre nego što dobiju dete. To možda ima veze sa biološkim satom i svešću da je uskoro kraj. Sa 35 imate još vremena, sa 43 samo još malo…

A šta se veoma mladim roditeljima, koji imaju 18-20 godina? Da li su oni nesrećni?

Da, posebno muškarci, mladi očevi. Rezultati istraživanja među mladim majkama nisu tako strašni, ali su ipak negativni. Čini da stvarno nije dobro rano dobiti decu.

Koliko sreća može da potraje posle rođenja prvog deteta?

Najčešće vidimo da je efekat sreće relativno kratkog trajanja, traje nekoliko godina. Kod starijih majki sreća traje duže, čak 10 godina imamo veći nivo sreće nego pre rođenja deteta.

Da li se sreća može povećati, povećanjem broja dece?

Prvo dete znatno diže nivo sreće, drugo nešto manje, a treće uopšte ne. Moram da istaknem da mi nismo tražili formulu za sreću. Mi pokušavamo da shvatimo zašto ljudi uopšte imaju decu. Mislimo da sada bolje shvatamo zašto ljudi kasno dobijaju decu, zašto imaju jedno ili dvoje dece, a retko više.

Znamo da pre svega fakultetski obrazovani ljudi kasnije dobijaju decu. Kakav uticaj na sreću roditelja ima nivo obrazovanja?

Uticaj obrazovanja je veoma veliki, posebno kod očeva. Oni naročito uživaju kada dobiju dete. Kod majki nismo primetili tako velike razlike.

Može li se reći da su roditelji srećniji od onih koji nemaju dece?

To ne možemo da kažemo. Samo smo poredili nivo sreće među ljudima koji imaju decu.

*Profesor Miko Mirskila je direktor instituta Maks Plank za demografsko istraživanje u Rostoku, gde vodi i Laboratoriju za zdravlje stanovništva kao i Laboratoriju za plodnost.