Zašto operski pevač ljušti krompir u muzeju?

Aleksandar Timotić (31) sedi za velikim stolom u muzeju Folkvang u Esenu i ljušti krompir. Ovaj operski pevač iz Srbije je među izabranim studentima Univerziteta Umetnosti Folkvang koji godinu dana pohađaju interdisciplinarni kurs Marine Abramović.

Svetski poznata umetnica je 2022-2023. prva gostujuća profesorka na Univerzitetu umetnosti Folkvang na novoj katedri koja nosi ime čuvene balerine i koreografkinje Pine Bauš. Katedra je uspostvljena kako bi međunarodno istaknutim umetnicima iz svih disciplina godinu dana dala prilika da zajedno sa studentima razviju nove metode rada.

„Jeste li gladni?"

Pred Timotićem je brdo krompira. Za ovim stolom će sediti po šest sati dnevno: ljušti krompir i peva operske arije. Publiku u muzeju Folkvang poziva da sedne za sto, da ga sluša, da ljušti krompir.

Preformas pod nazivom „Jeste li gladni” Timotić opisuje kao poklon ljubavi publici. Sreli smo pre početka performansa i još ne zna, kaže, da li će moći da izdrži šest sati. Ali, dodaje, Marina Abramović ga je naučila da se ne plaši i da veruje u sebe.

Disciplina i snaga volje u brdima Sparte

Marina Abramović je studente pripremala godinu dana, tokom prethodne tri faze na sastancima uživo ili putim video veze. Tokom faze razvijanja gvozdene volje, bili su jednonedeljnoj radionici „Čišćenje kuće" u brdima Sparte, u Grčkoj. To pre svega znači, fizičko jačanje, bolje upoznavanje sebe i svojih potreba.

„Pet dana nema hrane, pričanja. Radimo fizičke vežbe da shvatimo šta je vreme, šta znači prisustvo, a onda smo radili na onome što se sada ovde vidi kao rezultat", objašnjava Marina Abramović.

Zelena soba, svirka na uvce i ljuta violinistkinja

Jedna crna stolica direktno ispred zelenog zida. Iza stolice stoji Marija Radovanović (22) svira violinu u zelenoj satenskoj haljini. Onaj ko sedi na stolici je čuje, ali je ne vidi. Intimna i veoma javna situacija.

„Želela sam da stvorim način da ljudi tamo samo sede, bez svojih mobilnih telefona, samo gledaju u zid i odmaraju oči", objašnjava ona svoju ideju.

Abramović ju je u tome podržala. U okviru radionice „Čišćenje kuće” Marija Radovanović je naučila kako je satima  - samo sedeti i gledati u komad papira u boji.

„Bila bih srećna kada bi ljudi i ovde duže sedeli i samo slušali, gledali i razmišljali", kaže ona.

Mlada violinistkinja iz Beograda u svom nastupu takođe pokazuje pritisak pod kojim su profesionalni muzičari poput nje: kad god nije zadovoljna svojom svirkom, iščupa žicu sa svog gudala i baci je na pod.

„Pogotovo gudači, ako nešto ne urade dobro, uvek žele da se kazne jer je perfekcionizam toliko jak u ovoj profesiji, uključujući i mene", kaže ona i dodaje da ju je Marina Abramović naučila da istražuje sopstvene granice.

Kao i Marija Radovanović, većina ostalih izvođača ne potiče iz likovne umetnosti, već iz disciplina pevanja, režije, plesa ili fotografije.

Marina Abramović nije prisutna u Esenu

Marina Abramović (76) koja živi u Njujorku prati perfromanse - uživo, ali na ekranu. Iz zdravstvenih razloga trenutno ne može da putuje.

Ponosno priča kako je provela godinu dana pokušavajući da studentima prenese prošireno značnje pojma umetnosti, uključivanje publike, disciplinu i samodisciplinu - sve obeležja njene umetnosti.

 „U ovakvim dugotrajnim perfomansima ne možete da se pretvarate, postajete ranjivi. To stvara veoma emotivan dijalog sa publikom, to je nešto jedinstveno. A to sada pokazuju studenti umetnosti", kaže Abramović.

Performans, bolna tačka - javno i uživo

Veoma različita 24 performansa odvijaju se paralelno u odvojenim malim prostorima. Posetioci sami biraju kojim redom žele da idu.

Italijan Frančesko Marcano naglas čita iz svojih dnevnika da bi potom iščupao stranice jednu po jednu i uništio ih. Njegov performans se zove „Tabula raza".

Kamilo Gutman se povredio dok je plesao na srči od polomljenih ogledala.

Klara Ginter pozira na postolju, pa se maže slatkm sirupom od repe, i onda se valja po perju i tako transformisala u čudnu pticu.

Marina Abramović je oduševljena što se studenti usuđuju da idu tako daleko i samouvereno ističu svoje bolne tačke, i objašnjava:

„Pitala sam je:'Čega se plašiš?' Odgovorila je: ‚Da budem gola i da budem kokoška.' Rekla sam: 'Hajde da to uradimoo'. Sada je eto gola i kokoška. Htela sam da je ohrabrim da ispriča svoju priču, svoju dramu".

Rezultate svog rada sa Marinom Abramović, 24 studentkinje i studenata starosti od 17 do 39 godina, prvi put predstavljaju javnosti u muzeju Folkvang od 30. juna do 9. jula. Perfomansi „54 sata" se odvijaju uživo. Ulaznice su besplatne. Retka prilika da se publika u muzeju približi performansu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.