Zašto patimo od zimske depresije?
3. februar 2018.
Svake zime skoro trećina stanovnika severne Evrope, pate od zimske depresije. Stručno se to ne zove zimska depresija, nego sezonski afektivni poremećaj (Saesonal Affective Disorder). Najkasnije kad osvane sunce u proleće, od tog poremećaja više nema ni traga.
Simptomi zimske depresije imaju sličnosti sa običnom depresijom: bezvoljnost, nemir, razdražljivost, neobjašnjiv osećaj žalosti, nedostatak snage da se nešto preduzme sve do zanemarivanja izgleda i socijalnih kontakata. Samo dva do osam posto stanovništva koje zapada u pravu zimsku depresiju nije u stanju da obavlja svoje svakodnevne zadatke. No dok je kod patološkog oblika depresije tipičan i nedostatak apetita i nesanica, kod zimske je sve suprotno: tu je neprestani osećaj umora i želja da se jede nešto slatko.
Šta izaziva zimsku depresiju?
Pravi razlog je nedostatak svetlosti, tačnije Sunčevog svetla. Jer, ono u našem mozgu aktivira proces koji naređuje smanjenje melatonina - hormona sna - i stvaranje serotonina koji je tipičan za aktivni, dakle budan organizam. Kada nema sunca onda se i po danu može dogoditi da je u telu previše melatonina i premalo serotonina.
Zašto češće žene od muškaraca pate od zimskih depresija?
Oko 80 odsto zimskih depresija se konstatuje kod žena, uglavnom mladih. Naučnici tu još nagađaju o pravom razlogu, a biolozi evolucije tvrde da je to ostatak iz pradavnog doba kada su žene prirodnim impulsima reagovale na izazov zime, naročito u trudnoći. Sloj sala i dugi san je bio dobar način da se preživi zima.
Drugo tumačenje se zasniva na saznanjima o hormonima: određena vrsta estrogena koja se naročito pojavljuje u pubertetu devojčica koči stvaranje hormona dana, serotonina, tako da njima treba posebno mnogo sunca da bi nadoknadile taj gubitak.
Šta se može učiniti protiv zimske depresije?
Kratko rečeno, najbolje je – pobeći na sunce. Ali i u hladnim područjima sa tmurnim vremenom je dobro više boravka na otvorenom, jer sunca svakako ima više i pod slojem oblaka nego u sobi. A i kretanje podstiče metabolizam. Dobar je i sport, ali nije dovoljno samo malo prošetati. Tri puta sedmično - dobro se oznojiti, dokazano povećava količinu serotonina. Važna je i pravilna ishrana: i tu sezonski ima samo namirnica sa mnogo ugljenih hidrata i masti. Vitaminski preparati, kazuju brojne studije, jedva da donose neke koristi.
Možda će pomoći i takozvana lampa dnevne svetlosti koja će pomoći da se probudite iz zimskog sna.
Ako baš ništa od toga ne pomaže, onda ipak treba potražiti i savet lekara. Jer zimska depresija nije bolest. Problem je što naše društvo zimu više ne priznaje kao nevolju koju je najbolje prespavati.