Zašto Nemci ne vole „zveckanje oružjem“?

Prema anketi koju je sproveo institut za sociologiju YouGov, 49 odsto Nemaca smatraju da je moguće ponavljanje „krimskog scenarija“ u jednoj ili više baltičkih zemalja. Pritom se samo 9 odsto ispitanika blagonaklono odnosi prema planovima da se izvestan broj vojnika Bundesvera stacionira u Baltiku.Tim povodom je na pitanja novinara DW odgovarao Rajner Arnold.DW: Gospodine Arnold, skoro 50 odsto Nemaca smatra da Rusija u Baltiku može ponoviti „Krimski scenario“, a u isto vreme samo 9 odsto njih odobrava planove o stacioniranju nemačkih vojnika u tom delu Evrope. Kako objašnjavate veliku procentualnu razliku?

Rajner Arnold: Nemci se pribojavaju da bi njihova zemlja mogla biti uvučena u takav sukob. Ali ako ljudi koji odbijaju takve planove malo razmisle onda će zaključiti da ne možemo ostati po strani kada se naš Nato-partner nađe pred opasnošću. Ako u takvim slučajevima izbegnemo generalnu odgovornost, onda po prirodi stvari razaramo NATO. Njegov temeljni princip je uzajamna podrška.

Slanje nevelikog broja vojnika Bundesvera u baltičke zemlje ima simboličko značenje: sbvako mora da zna, da će, ako počne sa podstrekavanjem u nekoj od baltičkih zemalja, protiv sebe imati celu Severnoatlansku alijansu, i da ćemo kolektivno odgovoriti.

Mislim da većina stanovnika Nemačke ne može da shvati istorijski uslovljenu zabrinutost i strahove stanovnika baltičkih zemalja. Ta zabrinutost proističe iz prošlosti, iz iskustva odnosa sa tako velikim susedom kao što je Rusija.

Kakvu ulogu u pacifističkom raspoloženju nemačkog društva ima istorija, tačnije, napad hiltlerovske Nemačke na Sovjetski Savez pre 75 godina?

Istorija je, naravno, utisnula svoj pečat. Ali najveći deo našeg društva ne pristupa toj temi sa istorijskog stanovišta. U Nemačkoj se uvrežilo mišljenje da je bolje ne prihvatati spoljnopolitičku odgovornost, to je udobniji put. To što se pokazalo da je takvih ljudi toliko mnogo nije očekivano, ali put formiranja javnog mnenja je uvek isti.

Ako pribegavamo istorijskim argumentima, onda se mora shvatiti da upravo zbog toga što nosimo posebno istorijsko breme na plećima, nosimo i posebnu odgovornost i nemamo prava da je izbegnemo.

U istoj anketi se dve trećine ispitanika kritički odnosi prema „zveckanju oružjem“ o kojem je nedavno govorio ministar inostarnih poslova Frank-valter Štajnmajer, imajući pre svega u vidu NATO. Znači li to da većina Nemaca podržava politiku ruskog predsednika Vladimira Putina?

U Nemačkoj zaista ima puno ljudi koji kritički posmatraju mere NATO prema Putinu. Ali ne verujem da dve trećine podržava njegovu politiku. Ljudi u Nemačkoj znaju da Putin krši međunarodno pravo.