Zašto Nemačka retko deportuje?

U digitalnoj eri po svetu se kruže samo bezbrojne banalne poruke, već i one važne. Vesti koje nailaze na velik odjek. Na primer, činjenica da je uprkos odbijenom zahtevu za azil, mali rizik od deportacije. Izbeglice to znaju i valjda zato najradije dolaze u Nemačku. Slaba strana velikodušnog nemačkog zakona o azilu je nedoslednost nakon odbijanja zahteva. Najveće prepreke pri izvršavanju deportacija su:

- Nepoznati identitet

Oko 80 posto potražilaca azila u Nemačku stiže bez ikakvih dokumenata ili sa lažnim papirima. To se pre svega odnosi na izbeglice koje dolaze iz zemalja u kojima se ne ratuje, niti im preti politički ili drugi progon. Za te ljude inače ne postoji gotovo nikakav legalan način da dođu u Nemačku. No, deportovanje posle odbijenog zahteva za azil nije moguće bez dokumenata. Čak i kad se sazna o kojoj zemlji porekla je reč, mnoge zemlje se protive da prime svoje državljane.

- Pravne prepreke

Onima kojima je odbijen zahtev za azil, na raspolaganju stoje različita pravna sredstva za ulaganje žalbe na tu odluku. Organizacije za izbeglice pomažu tim ljudima da već donesene odluke upute još jednom na proveru. Deportacija se može odložiti zbog bolesti ili raznih terapija. Tada se dobija boravišna dozvola tzv. "Duldung" (trpljeni boravak). U praksi, u mnogim slučajevima dolazi do lančanih "Duldunga". Pretposlednje sredstvo kojim se može izbeći deportacija je zahtev da se osoba tretira kao "poseban slučaj". Na kraju ostaje još samo mogućnost dobijanja crkvenog azila.

- Bežanje u ilegalu pre termina deportacije

Kada se iscrpe sva pravna sredstva za priznavanje azilantskog statusa, vlasti bi donedavno informisale o datumu deportacije. Međutim, vrlo često kada bi službenici došli po osobu, nje više nije bilo u stanu. U međuvremenu službe više ne najavljuju dolazak. U nekim slučajevima, porodice kod rođaka ili poznanika ostavljaju jedno od dece i postižu prekid procesa deportacije. Pritvor pred deportaciju koji je neko vreme praktikovan, ali je ukinut zbog presude Evropskog suda za ljudska prava.

- Preopterećna birokratija

Nagli porast broja izbeglica i s tim u svezi povećanje broja zahteva za azil, prošle godine su gotovo paralizovali birokratske procese. Neko vreme je čak više od 600.000 zahteva čekalo na obradu. U međuvremenu je u nadležnim službama zaposleno više osoblja. Obrada zahteva za azil bi sada trebalo da traje samo tri meseca.

- Deportacija kao psihološka prepreka

Niko ne deportuje rado. Tako bi se mogao opisati psihološki otpor u saveznim pokrajinama, koje su 90-posto nadležne za deportacije. Retko ko ofanzivno stoji iza odluka o vraćanju u zemlju porekla. Preveliki je strah lokalnih političara od negativnih vesti u medijima, na primer, kada se jedna šestočlana porodica s malom decom odveze na aerodrom. Međutim, pod pritiskom stalno nadolazećih izbeglica (i usred zime dnevno u Nemačku stiže i do 3.000 ljudi) značaj tih psiholoških prepreka nestaje. Osim toga, Kosovo, Albanija i Crna Gora su proglašene "sigurnim zemljama porekla", a raspravlja se da se tako kategorizuju i druge zemlje, kao Maroko i Alžir.