Zašto je nekima kontroverzan novi sudija Ustavnog suda BiH?

Nakon što je bivši predsednik Ustavnog suda BiH Mato Tadić 2022. otišao u penziju, Zastupnički dom Parlamenta Federacije BiH imenovao je u sredu (29.5.) Marina Vukoju za sudiju Ustavnog suda BiH iz ovog entiteta.

Vukoja je bio jedini kandidat, a predložila ga je nadležna parlamentarna Komisija koju kontroliše vladajuća koalicija u Federaciji – Trojka (Narod i pravda, SDP i Naša stranka) i HDZ BiH. Komisija mesecima nije zasedala upravo zbog spora oko izbora Marina Vukoje. Opozicija predvođena Strankom demokratske akcije (SDA) insistirala je na listi s više kandidata i najavila je da će se žaliti Ustavnom sudu.

Ustavni sud BiH sačinjava devet sudija, a mandat im traje dok ne navrše 70. godina života. Od devet sudija Ustavnog suda, Zastupnički dom Parlamenta Federacije BiH bira četvoro, koji su u dosadašnjoj praksi bili dva Bošnjaka i dva Hrvata, dok Narodna skupština RS-a bira dvojicu, koji su u praksi Srbi.

Preostalu trojicu bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava, nakon konsulutacija sa Predsedništvom BiH, i oni su stranci. Propisano je da ne mogu biti državljani susednih zemalja.

 Ko je Marin Vukoja i zašto je sporan?

Televizija N1 navodi da je Marin Vukoja rođen 1973. u Širokom Brijegu i da je nakon završenog obrazovanja radio kao saradnik u Stručnoj službi Skupštine Zapadnohercegovačkog kantona, a potom i kao šef odeljenja za pravne poslove te službe. Bio je angažovan i kao sekretar Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH.

N1 podseća da je njegovo imenovanje za sudiju Ustavnog suda BiH izazvalo „brojne kontroverze" između ostalog i zato što nikada nije bio sudija. Marinu Vukoji se spočitavaju i veze sa HDZ-om.

Međutim, jedini uslovi za budućeg ustavnog sudiju su da je „istaknuti pravnik visokog moralnog ugleda" i da nije član ni jedne stranke.

Hambo: „Jedno od najturbulentnijih političkih pitanja u zemlji“

Glavni urednik najposećenijeg bosanskohercegovačkog informativnog portala Klix.ba Semir Hambo za DW kaže da je izbor Marina Vukoje za sudiju Ustavnog suda BiH „jedno od najturbulentnijih političkih pitanja u zemlji“.

„Na imenovanju Vukoje dugo je insistirao lider HDZ Dragan Čović i prema njegovim izjavama evidentno je da mu je to obećano još u decembru 2022. čak i pre formiranja nove vlasti u Federaciji BiH. Sudija je neminovno morao biti izabran, svi kandidati su bili hrvatske nacionalnosti, ali se Vukoji zamera politička bliskost sa HDZ-om, čiji je bio kandidat za Dom naroda Parlamenta BiH 2019. godine“, kaže Hambo.

Zbog političke bliskosti i saradnje SNSD-a i HDZ-a opozicija strahuje da bi u budućnosti neka ključna pitanja za državu mogla biti na ispitu, predviđajući politički uticaj i političko odlučivanje sudaca, pojašnjava urednik Klixa.

On napominje da se i za neke dosadašnje sudije stavljala „etiketa političke povezanosti“, poput sudija Ustavnog suda BiH Mirsada Ćemana i Seade Palavrić, koji su prije imenovanja bili SDA kadrovi. „No aktuelna vlast (Trojka) je glasove prikupljala, između ostalog, na priči da neće raditi poteze kao SDA, a suštinski su pristali na istu matricu“, kaže sagovornik DW-a.

Ustavne krize u BiH

Ustavni sud BiH i ranije je bio u središtu političke krize u BiH. Nakon odlaska srpskih sudija iz Ustavnog suda BiH u penziju, Skupština RS-a nije se izjašnjavala o njihovim naslednicima, tako da u državnom Ustavnom sudu trenutno nema sudaca iz tog entiteta.

Milorad Dodikkaže da ih neće ni biti, sve dok Ustavni sud BiH ne napuste strane sudije. Time je, nakon suspenzija odluke Ustavnog suda BiH na teritoriji RS, otvorena još jedna politička i ustavna kriza u BiH. Naime, promena sastava Ustavnog suda BiH podrazumevala bi i izmene postojećeg Dajtonskog Ustava BiH.

Međunarodna zajednica, uključujući EU i SAD, često vrši pritisak na političke lidere u BiH da poštuju odluke državnog Ustavnog suda i omoguće njegov nesmetan rad.

Pitanje strukture Ustavnog suda BiH predmet je razgovora unutar vladajuće koalicije na nivou BiH, u okviru pretprisutpnih pregovora sa EU.

OHR pozdravlja imenovanje i poziva RS da imenuje sudije

Zbog nedostatka sudija, Ustavni sud BiH trenutno ne razmatra desetine apelacija koje su uputili građani, jer ne može da održava redovne sednice. Zato je najviša sudska instanca u BiH prisiljena da predmete rešava isključivo na plenarnim sednicama, i to samo one za koje oceni da su hitni.

Iz OHR-a su na društvenim mrežama saopštili da podržavaju imenovanje sudije iz Federacije BiH, te da je sada red na vlastima RS da učine isto.

„OHR želi da podseti vlasti na svim nivoima u BiH na njihovu obavezu da se osigura nesmetan rad Ustavnog suda BiH u punom kapacitetu, u skladu sa Ustavom BiH i Dejtonskim mirovnim sporazumom", navodi se u objavi, uz napomenu da nema nijendog razloga da RS ne imenuje preostale sudije Ustavnog suda BiH.