„Zašto gospodin Lavrov nije ovde?“
15. april 2015.List Libeker nahrihten koji izlazi u gradu-domaćinu samita, ovako opisuje prvi dan skupa: „Crne limuzine pristižu sa aerodroma u centar grada, gradska skupština je okićena zastavama, ulice su blokirane, a kroz stari grad prolaze demonstranti. G7: ovakav dan Libek još nije doživeo. Grad je u groznici samita – i pokazao se kao dobar domaćin. Čak su i protesti bili šareni i mirni tokom čitavog dana i tek uveče je došlo i do nereda u kojima je bilo povređenih i uhapšenih.“
„G7, ministri spoljnih poslova sedmorih najvažnijih industrijskih zemalja, doveli su svetsku politiku u Hanseatski grad. Grad lepote i duha – tako je socijaldemokratski ministar spoljnih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer nazvao Libek kada je primio svoje kolege iz Francuske, Velike Britanije, Italije, Kanade i Japana, kao i opunomoćenicu EU za spoljne poslove Federiku Mogerini. Bila je to svečanost sa večerom…“
…kojoj, međutim nije prisustvovao i američki ministar spoljnih poslova Džon Keri – on samit dolazi dan kasnije…
„pa onda može da se pristupi „teškom sadržinskom radu: kako da se uspostavi mir u Ukrajini; kako zaustaviti teroriste IS; šta će biti od nuklearnog sporazuma sa Iranom?“
„Tri hiljade demonstranata uopšte nije zadovoljno politikom država G7 – policija prenosi da se na protestu okupilo samo 1.800 građana. Tokom dana je sve bilo mirno, a posle 19 sati raspoloženje se promenilo. Demonstracije su tada već bile zvanično završene, ali je više stotina pripadnika takozvanog Crnog bloka pošlo ka gradskoj skupštini, a čuli su se i povici: opkolimo zgradu!“
„Ali, dotle nije došlo. U gradu je stacionirano 3.500 policajaca koji nisu nikom dozvoljavali ni da se približi zgradi skupštine. Izazivači nereda su se na putu ka njoj sukobili sa policijom. Letele su flaše, kamenje i rakete, a u ulici Brajteštrase došlo je i do žestokih scena. Jedan kontejner za smeće je zapaljen… na kraju je na jednom uglu policija okružila oko sto demonstranata i držala ih tako oko pola sata, a onda se situacija smirila.“
„Inače, tokom dana je u gradu bilo mirno kao retko kada. Mnoge radnje nisu ni otvorene, a ostale su radile samo do podneva – jer nije bilo kupaca. Neki stanari su iskoristili šansu da fotografišu ulice starog grada bez automobila – to je poslednji put viđeno za vreme naftne krize 70-ih godina. Štajnmajer je u grad stigao još oko 12 sati i rukovao se sa radoznalcima okupljenim oko ograda kojima je zatvoren prilaz centru, diskutovao je sa učenicima i upisao se u knjigu žalosti povodom smrti pisca Gintera Grasa“, piše list Libeker nahrihten.
U nedostatku politički relevantnih sadržaja i portal NTV je pokušao da izvuče iz prvog dana samita neke interesantne momente; autor izveštaja je zaključio da će najatraktivnije biti pominjanje Rusije, iako ona ne učestvuje na sastanku. Evo kako izgleda njegova slika popodneva 14. aprila u Libeku:
„Pitanje za Frank-Valtera Štajnmajera je zvučalo kao optužba: Zašto gospodin Lavrov nije ovde? – želela je da zna jedna učenica. Štajnmajer je odgovorio na svoj uobičajeno miran i precizan način. Objasnio joj je da isključenje Rusije iz grupe vodećih industrijskih zemalja nije samo sebi cilj i da do njega nije došlo da bi Rusija bila izolovana. Naprotiv, ono Rusiji ne da mira.“
„Ali, pre toga je Štajnmajer dao još bolji odgovor na to pitanje, i to izveštavajući novinare o tome kako je protekao njegov sastanak sa kolegama po dužnosti iz Rusije, Francuske i Ukrajine – održan dan ranije. Nemački ministar spoljnih poslova je rekao da jezik diplomata na takvim sastancima nije baš tako diplomatski kao što to mnogi zamišljaju, već da se razgovara veoma oštro. A jasno je sa kim se to tako oštro razgovara – sa Sergejem Lavrovim, Rusom u ekipi.“
„Na sastanku G7 bi sve trebalo da bude drukčije“, nastavlja izveštač NTV: „Tu sedam najvažnijih industrijskih zemalja i EU hoće da usklade svoje politike – i to u poverljivoj atmosferi. Zapadni ministri spoljnih poslova u međusobnoj komunikaciji neguju drugarski odnos. Mnogi se poznaju već godinama. Nov u društvu je ove godine samo Kanađanin Rob Nikolson. Štajnmajer ga je drugarski pozdravio sa: Hallo, I am Frank. Posle se i Nikolson njihao u ritmu rustikalnih pesama moreplovaca koje je izvodio hor u Gradskoj skupštini. I kada su se ministri nameštali za fotografisanje, iz pozadine se čulo: Bye, bye, my Love. Moglo je da se razume i kao: Bye, bye, Lavrov“, prenosi NTV.