Zastoj kineskog šopinga u Evropi
15. januar 2018.
Koliko nemačkih kompanija su Kinezi prošle godine u potpunosti ili delimično preuzeli? To San Ji, zadužena za poslovanje sa Kinom u konsultantskoj firmi Ernst&Young, još uvek ne može da kaže. Jedno je sigurno: „Rekordan broj iz 2016. godine nećemo tako brzo dostići.“ Sa 68 preuzetih firmi, Nemačka je u pretprošloj godini bila omiljeni cilj investicija kineskih firmi u Evropi. Prošle godine ne samo da je broj preuzetih firmi bio manji, već i obim transakcija, objašnjava San Ji.
Jedno je pri tom bilo odlučujuće: „U novembru 2016. godine kineska vlada je postavila nekoliko uslova kako bi strožije kontrolisala odliv kapitala u inostranstvo“, kaže San Ji u razgovoru za DW. Između ostalog, kineski investitori su morali da prođu određene provere, pre nego što su juan mogli da zamene za evro ili dolar.
Da bi se dogovorena transakcija zaista i obavila, nemački prodavci od tada traže veće sume novca kao garanciju. „On mora da se isplati na račun u Nemačkoj. Ili garanciju daje banka. Nekoliko planiranih transakcija zbog tako je nažalost propalo“, dodaje naša sagovornica.
Mešanje Komunističke partije
Prepreke nisu samo zbog propisa. Nemačka strana kao da ima i loš predosećaj. „Vidimo da raste uticaj Komunističke partije na pojedine firme što je suprotno onom što smo prošle godine čuli u Davosu. To je ono što nas iritira“, kaže predsednik uticajnog Saveza nemačke industrije Diter Kemp za DW. Kineski predsednik Si Đinping u Davosu se bio predstavio kao zagovornik slobodne trgovine.
- pročitajte još: Kineska „niska bisera“ na Balkanu
Kineska Komunistička partija ne krije da sa trona tehnološkog liderstva hoće da svrgne tradicionalne industrijske zemlje poput Nemačke. Strategijom „Made in China 2025“ definisane su ključne industrije koje bi trebalo da dominiraju. U njih spadaju vazduhoplovna i svemirska industrija.
Možda zato nemačka ministarka privrede hoće detaljno da ispita planirano preuzimanje kompanije Cotesa – koja proizvodi delove za avione – od strane kineskog državnog koncerna. „Od uvođenja investicionih revizija u Nemačkoj 2004. godine nijedna kupovina nije zabranjena“, poručuju iz Ministarstva. Ali, prošle godine su pravila pooštrena. „Od kada je u julu 2017. godine na snagu stupio novi zakon, ispitano je oko trideset planiranih kupovina. To otprilike odgovora polovini u čitavoj godini“, stoji u odgovoru ministarstva na upit DW.
Oštriji zakon zbog jednog slučaja
Povod za pooštravanje zakona o poslovanju sa inostranstvom bilo je preuzimanje firme Kuka iz Augzburga koja proizvodi robote od strane kineskog mešovitog koncerna Midea 2016. godine. To je nemačkoj politici bio alarm. „Kuka je veoma važan akter za industriju 4.0“, smatra Oliver Emons iz fondacije „Hans-Bekler“. Bolno je dati jednu takvu firmu za visoku tehnologiju u kineske ruke. Sa druge strane to su pravila igre tržišne ekonomije. Kuki treba kapital, Midea je željna tehnologije. Tražili su i pronašli jedno drugog.
Uostalom, kineske kompanije su prošlih godina izgradile imidž iskrenih investitora, koji pokazuju dugoročni interes za nemačke kompanije. U jednom istraživanju fondacije „Hans-Bekler“, kineske investicije su zato pozitivno ocenjene: „Ukoliko pogledamo investicije, vidimo da veći deo kompanija i dalje investira, i dalje ceni obrazovanje i preuzima zaposlene“, kaže za Emons, koji je autor studije, za DW.
Otpuštanje radnika
Ali kada je studija rađena još nisu bili poznati prvi slučajevi gubitka radnih mesta. Tako je bilo sa kompanijom Ledvance, koja pripada jednom kineskom konzorcijumu: ukinuto je 1.300 radnih mesta. Tako velike promene su iznenađujuće, smatra Emons.
- pročitajte još: Kina prodire preko Srbije
Trećina, odnosno 250 radnih mesta, otpašće i u Augzburgu u kompaniji Kuka. Pri tom je matična kompanija Midea garantovala za radna mesta. Iako šef kompanije Kuka Til Rojter tvrdi da taj korak nema veze sa saradnjom sa Mideom „pitanje je da li bi to uradio da u kući nije imao kineske investitore“, kaže Emons.
On smatra da takvi slučajevi štete ugledu kineskih investitora i da će doprineti povećanju straha od prodaje nemačke tehnologije Kini. Ekspertkinja za Kinu, San Ji, smatra da je takav strah neosnovan: „Kao prvo, Kinezi ovde nisu najveći investitori iz inostranstva. Ispred njih su još Amerikanci, Britanci i Švajcarci. Kao drugo, osim nekoliko izuzetaka, Kinezi su kupili kompanije za koje u Nemačkoj ili Evropi više nije bilo perspektive.“