Zapadnobalkanski dijalog se nastavlja

Iako su se neki ponadali da bi gotovo dvosatno produženje sastanka i radne večere učesnika sastanka na vrhu zemalja zapadnog Balkana i Evropske unije u kancelarskom uredu moglo okončati nekim konkretnijim rezultatom, senzacije u ponedjeljak uveče u Berlinu nije bilo: glavni razlog ovog vanrednog susreta, pomeranje pregovora između Srbie i Kosova s mrtve tačke, ostaje i dalje otvoren.

Različiti pogledi

„Bilo je nekoliko ideja, međutim u ovom trenutku se nisu približili stavovi po pitanju ukidanja kosovskih carina, a ni Beograd nije pokazao spremnost da načini neki korak koji bi u ovoj fazi vodio prema priznanju", rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković koji je na samitu, pored domaćina, nemačke kancelarka Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, i predstavnika Slovenije, zastupao stavove EU.

I dok je Plenković delovao zadovoljno što je u sklopu sastanaka uspeo da predstavi i prioritete Hrvatske tokom predsedavanja Evropskim savetom sledeće godine u čijem središtu je upravo stabilizacija i rešavanje problema na zapadnom Balkanu, nekoliko stotina metara dalje, preko puta kancelarskog ureda, atmosfera je bila mnogo mračnija i dramatičnija.

Vučićeva kritika Zvizdića

Tamo je predsednik Aleksandar Vučić iznosio svoje viđenje susreta u Berlinu. A ono bi na prvi pogled moglo glasiti kao „svi protiv Srbije". Vučić je ponovno primetio kako je Srbija jedina učesnica zapadnobalkanskog samita koja nije priznala Kosovo pa je već samim tim odnosom bila u nezavidnom položaju.

U prisustvu premijerke Ane Brnabić, Vučić je, pored kritike Albanije i Kosova koje su iznele svoje, Srbiji dijametralno suprotno, viđenje situacije u odnosima između Beograda i Prištine, izneo i svoje duboko razočaranje ponašanjem Makedonije, a posebno Bosne i Hercegovine i njezinog predstavnika u Berlinu, predsedavajućeg Veća ministara Denisa Zvizdića.

I dok je Vučić premijeru Makedonije Zoranu Zaevu zamerio to što je pokušavao pronaći opravdanje za kosovske takse u srpskoj blokadi članstva Kosova u Interpolu, Zvizdiću je zamerao to što je boravak u Berlinu iskoristio za bacanje drvlja i kamenja na Republiku Srpsku. Svoje viđenje dinamike susreta bosanskohercegovački premijer iznijeće tek nakon dolaska u Sarajevu u toku dana. On u Berlinu nije davao izjave.

Ipak uravnotežena atmosfera

No u isto vreme Vučić je pohvalio „korektni odnos" Hrvatske i Slovenije prema Srbiji na sastanku. Kao i Crne Gore, „usprkos tome što je priznala Kosovo". Srpski predsednik je bio i pun pohvale na račun domaćina skupa u Berlinu, nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

I tako na kraju ispada da ipak nije sve tako crno i da Srbija u Berlin nije išla na diplomatsku giljotinu. Većina učesnika je, kako kaže Vučić, osudila i kosovske carine. Kancelarka Merkel je ovo pitanje u izjavi uoči samita čak istaknula kao i glavni problem blokade pregovora.

Nastavak dijaloga je uspeh sam po sebi

„Na sastanku se moglo čuti veliko 'da' evropskoj perspektivi svih prisutnih zemalja. I moglo se čuti jedno veliko ‚da' želji za nastavak dijaloga koji bi vodio deblokadi pregovora”, rekao je Plenković.

To se konkretno manifestuje u već dogovorenom drugom susretu ove vrste koji bi u manjem formatu trebalo da se održi u Parizu početkom juna. Nekoliko dana nakon toga u poljskom Poznanu se nastavljaju susreti u sklopu Berlinskog procesa.

Ako se tome dodaju i najave da će Hrvatska pitanje zapadnog Balkana staviti visoko na svoju agendu tokom predsedavanja Evropskim savetom, onda se može zaključiti kako zapadnobalkanska diplomatija radi punom parom.

Čak je i Vučić na kraju zaključio da je najvažnije da se dijalog nastavlja. Dinamika u zapadnobalkanskom procesu, što je bio i deklarisani glavni cilj ovog susreta, je postignuta.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android