U trenutnoj politički situaciji u Evropi, proširenje EU na zapadni Balkan nije moguće. To je jednostavna i jasna istina: Evropska unija se suočava sa mnogim izazovima, nije jedinstvena po mnogim pitanjima, pa ni kada se radi o zapadnom Balkanu. Signali koji iz evropskih prestonica stižu u pravcu Sarajeva pa sve do Tirane, kontradiktorni su i pokazuju tu dilemu: nekada data obećanja se ne ispunjavaju jer novi politički igrači smatraju da su ta obećanja stara i da nisu obavezujuća. Sve se stalno odlaže.
Vreme je za novu strategiju EU za zapadni Balkan, strategiju koja je može da prođe u EU i koja ljudima na zapadnom Balkanu daje konkretnu perspektivu. Takozvani "Berlinski proces" (u čijem okviru je održan Samit za zapadni Balkan u Poznanju) je ključ za ovaj put.
Nenagrađeni napori
Dramaturgija poslednjih godina i meseci: EU obećava Severnoj Makedoniji i Albaniji otvaranje pregovora o pristupanju EU. Zemlje ulažu mnogo napora kako bi ispunile uslove. Severna Makedonija, odustaje od svog imena i postiže istorijsko pomirenje s Grčkom, a Albanija je takođe pokrenula bolan proces koji je zahtevala EU - proveru svih sudija i državnih tužilaca. Ima puno pohvala sa svih strana. Međutim, članice EU ne poštuju svoja obećanja iz 2018. i ponovo odgađaju početak pregovora o pristupanju.
Naravno, za to postoji mnogo dobrih razloga, pogotovo sadašnja državna i ustavna kriza u Albaniji ponovo dovodi u pitanje do sada postignuti napredak. Međutim, i pored toga, EU je mogla da održi obećanje i počene s pregovorima.
To bi bio samo početni signal u jednom dugotrajnom procesu, koji će se sigurno razvući na više godina! Ali obećanje iz Soluna (2003.) o uvođenju šest država zapadnog Balkana u EU odavno ne predstavlja mišljenje većine u EU. Ko zaista želi proširenje u EU? Francuski predsednik Emanuel Makron je jasno rekao: prvo reforme unutar EU, a potom proširenje.
Niko ne razmišlja o proširenju
Ipak, Crna Gora i Srbija pregovaraju već nekoliko godina, mada je proces usporen. Kosovo i BIH: još se ne može ni razmišljati o početku pregovora.
Kosovo je jedina zemlja u Evropi bez slobode putovanja, a obećana liberalizacija viznog režima se uvek iznova odlaže. Veliko je pitanje da li će šef diplomatije EU, Španac Žozep Borrel, čija zemlja nije priznala nezavisnost Kosova, ići u pravcu olakšica za Kosovo. To što su baš ta dva EU-protektorata najmanje zrela za EU - možda najjasnije pokazuje nedostatak koherentnosti evropske politike prema zapadnom Balkanu.
Sada je ta dilema na samitu Zapadnog Balkana u Poznanju ponovo izašla na videlo. Poljski predsednik Duda je otvoreno pokazao razočaranje neodlučnošću njegovih evropskih partnera da zemljama na zapadnom Balkanu ponude više, Merkel je smirivala strasti - a Makron se čak nije ni pojavio.
Mali koraci umesto velikog skoka
Postoje brojni konkretni pomaci u regionalnoj saradnji, od infrastrukturnih projekata do regionalne saradnje mladih RYCO, projekati i mere, na koje učesnici u takozvanom Berlinskom procesu s pravom mogu biti ponosni i koji ljudima u regionu donose stvarna poboljšanja.
To bi trebalo više isticati i priorizovati. Treba još više ojačati ekonomske olakšice i saradnju. Ako razmena između zemalja zapadnog Balkana i EU postoji na više nivoa, onda nevolje vezane za pristupanje EU više neće biti najvažnije.
Uzajamno priznavanje diploma, koje je sada dogovoreno u Poznanju, pravi je i konkretan napredak za hiljade mladih akademski građana! Budimo iskeni: ako članstvo u EU srednjoročno nije izvodljivo, ono što jeste su brojni mali koraci usmereni ka normalizaciji međususedskih odnosa, naravno povezani sa jasnim zahtevima vladavine prava. To je ono što je ljudima istinski potrebno i što cene.
U trenutnoj krizi EU, Berlinski proces koji je 2014. pokrenula Angela Merkel, verovatno je najrealniji instrument politike konkretnog približavanja zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji.