Zapadni Balkan: Svaki je problem zajednički
20. decembar 2018.
Još jedan sastanak lidera Zapadnog Balkana u Briselu završio se izjavama zajedničke posvećenosti nastavku EU-puta, reformskim procesima i boljoj regionalnoj saradnji. Šefica diplomatije Evropske unije Federika Mogerini je, kao domaćin već tradicionalnog pretprazničnog okupljanja regionalnih lidera u Briselu, poručila da partneri sa Zapadnog Balkana „sada više nego ikada“, moraju da rade zajedno kako bi napredovali ka zajedničkom cilju EU-integracija, konsolidovali mir i stabilnost i investirali u buduću regionalnu saradnju, a zarad dobrobiti građana regiona.
„Lideri sa Zapadnog Balkana na sastanku u Briselu iskazali su opredeljenje da nastave rad na daljoj integraciji regiona u EU, u duhu dobrih susedskih odnosa i pomirenja, uzdržavajući se od svih akcija i izjava koje ne doprinose ukupnom interesu i strateškim ciljevima Zapadnog Balkana“, stoji u saopštenju kancelarije Visoke predstavnice izdatom nakon radnog ručka sa zapadnobalkanskim partnerima.
Samo konstruktivno?
Da je kraj godine bio prilika da se u Briselu rezimira postignuto u 2018. godini u procesu evrointegracija i razvoja Zapadnog Balkana, potvrdio je i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
„Poseban fokus stavili smo na pitanje Makedonije, dijaloga Beograda i Prištine i pitanje funkcionalnosti Bosne i Hercegovine. Potencirano je od svih učesnika da je jako važno rešavanje tih pitanja, jer je to interes svih država. Dokle god imamo bar jedan otvoren problem, to ugrožava perspektivu svih“, poručio je Đukanović.
Predsednik Crne Gore je potvrdio da su svi lideri iz regiona pokazali spremnost da se konstruktivno ponašaju, posvete dostizanju evropskih standarda u sopstvenim državama, ali i daju podršku susedima koji su u neposrednim problemima.
„Zapadni Balkan povezuje želja za boljim životom građana u svim državama. To možemo postići ako prethodno učvrstimo stabilnost, što je ključni deficit država regiona“, ocenio je crnogorski predsednik.
„Tužna saga o taksama“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, upitan upravo za bilateralne probleme između Beograda i Prištine, ocenio da je trenutak u kome su se Milo Đukanović, Denis Zvizdić, Zoran Zaev, Hašim Tači i on sastali u Briselu bio važan za ukupnu evropsku budućnost Zapadnog Balkana. Bila je to prilika da se proceni ono što će se događati u narednom periodu.
„Konstatovali smo da zemlje regiona moraju više da rade na međusobnim odnosima, bez obzira na to gde se nalaze na evropskom putu. Srbija ima svoje nacionalne i državne interese, ali najveći je da očuvamo mir, stabilnost u regionu“, rekao je predsednik Srbije.
On je istovremeno ocenio i da se odnosi u regionu pogoršavaju, ukazavši na probleme koje Beograd ima zbog jednostranih poteza Kosova, koje je, kao je dodao, priznato u regionu od strane svih, sem BiH i Srbije.
„Po tom pitanju smo prilično usamljeni, ali se trudimo da u svim ostalim sferama razvijamo što bolje odnose i gledamo da, kada se završi tužna saga o taksama, nastavimo dijalog i približimo se kompromisnom rešenju. Nisam neko ko je previše optimista, ali ne želim ni na koji način da kvarim božićnu i novogodišnju idilu mojim izjavama. Mi ćemo nastaviti da razgovaramo i probleme rešavamo“, rekao je Vučić napominjući da svoj „neoptimizam“ zasniva „na iskustvu“.
Dogovor – „u bliskoj budućnosti“
Sa druge strane, predsednik Kosova Hašim Tači kaže da se on nada da bi do dogovora između Beograda i Prištine moglo da dođe „u bliskoj budućnosti“.
„Ohrabruje činjenica da svi lideri regiona, bez razlike, podržavaju napore i Kosova i Srbije za postizanjem konačnog sporazuma, i zaključuju da bi to proizvelo još više mira, stabilnosti na Zapadnom Balkanu i ubrzalo EU i NATO procese za Kosovo, kao i EU budućnost Srbije“, ocenio je Tači.
On je dodao da je Kosovo izgradilo odlične odnose sa Makedonijom, Albanijom i Crnom Gorom, i da ohrabruje postojanje nepodeljene podrške celog regiona kada je reč o sporazumu između Makedonije i Grčke o imenu, ali i dogovoru o demarkaciji granice između Kosova i Crne Gore.
Predsednik Kosova je i ovom prilikom izrazio razočarenje zbog odlaganja vizne liberalizacije za građane Kosova, ali i naglasio da njegova zemlja nema drugu alternativu nego da nastavi da se kreće prema NATO i Evropskoj uniji.
Oslonac ili kamen spoticanja?
Da su Evropska unija i NATO mirne i prosperitetne luke ka kojima treba da se kreće „brod BiH“, poručio je i odlazeći predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić. On je kao najveći izazov za BiH naveo kreiranje pozitivne političke agende unutar zemlje posle izbora.
„Bez kompromisa, dijaloga i zajedničkih rešenja ne može se doći do realizacije bitnih ciljeva za BiH“, kaže Zvizdić.
On svoj optimizam zasniva na opredeljenosti aktuelnih članova Predsedništva BiH da nastave sa evrointegracijama zemlje, da već tokom januara 2019. godine posete Brisel i odnesu dodatne odgovore na Upitnik Evropske komisije.
„Onda čekamo kandidatski status“, kaže Zvizdić.
Predsedavajući Savetu ministra BiH kaže da je, pored evrointegracija, pitanje regionalne saradnje bilo osnovna tema sastanka lidera Zapadnog Balkana u Briselu. Zvizdić navodi da je primećeno da određene „tenzije iz prošlosti“, kao i „aktivnosti i odluke“ koje nisu u skladu s međunarodnim pravom i sporazumima, zaustavljaju napredak regiona. On je naglasio da BiH ostaje potpuno posvećena daljem nastavku regionalne saradnje u cilju očuvanja mira i stabilnosti, i istakao neophodnost poštovanja međunarodnih obaveza i preuzetih obaveza iz postojećih regionalnih i međunarodnih sporazuma, s fokusom na sporazum CEFTA i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
„Neophodno je da se poštuje teritorijalni integritet, suverenitet i jedinstvo svake od zemalja regiona. Naši odnosi moraju da budu bazirani na demokratskim načelima, principima tolerancije i međusobnog uvažavanja, a treba i jedni drugima da budemo oslonac u procesu teških reformi koje svi moramo da sprovedemo“, ocenio je Zvizdić.
Više koraka napred
Ovog puta jedino je premijer Makedonije Zoran Zaev mogao da se u Briselu pohvali uspešnim sporazumom sa Grčkom oko imena, što bi trebalo da dovede do kraja jedne od dugogodišnjih regionalnih kriza.
„Za nas je 2018. godina bila u znaku rešavanju krupnih pitanja sa susedima i sprovođenja suštinskih reforma na unutrašnjem planu, kako bi se nastavio put ka NATO i EU“, istakao je Zaev.
Makedonija se tako, uz pomoć EU, vratila na pravi put i učinila više koraka napred u evrointegracijskom procesu tokom 2018. godine. Ono što Skoplje, ali i Tirana sada čekaju, jeste odluka o otpočinjanju pristupnih pregovora koja bi mogla biti doneta u junu sledeće godine. A ta 2019. – već u najavi – neće biti laka, kako za zemlje Zapadnog Balkana, tako i za Evropsku uniju i proces proširenja.