Zapadni Balkan: od radosti do skepse

Dugo vremena je Evropska unija bila rezervisana kada je reč o mogućem primanju u članstvo Zapadnog Balkana: Srbije, Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova i Makedonije. Nedovršene demokratske strukture, neadekvatna vladavina prava, prekomerni nacionalizam, korupcija i nepotizam bili su samo neki od razloga za prilično negativan stav.

- pročitajte još: EU postaje balkanska – i to stvarno!

Ali sada je EU došla do zaključka da će nastavak te politike previše da ugrozi stabilnost regiona i geopolitičku bezbednost. Tako se nedavno Bojko Borisov, premijer Bugarske, zemlje koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, založio za jasnu strategiju: „Bez takve strategije ćemo biti u situaciji da konstatujemo da geostrateški akteri ne samo posmatraju region, nego da su već su tu. A onaj ko ulaže, taj i utiče.“

Evropska komisija sada je objavila svoj strateški dokument o Zapadnom Balkanu koji nudi konkretne izglede za pristupanje.

Pioniri: Srbija i Crna Gora

Srbija i Crna Gora su kandidati koji su najviše napredovali na putu ka Evropskoj uniji. Pregovori o pristupanju su u toku već godinama. Za vladu Srbije, strateški dokument EU je „hrabra i vizionarska pozicija“, koja takođe „zadovoljava očekivanja i zahteve srpskog predsednika Vučića“, rekla je premijerka Ana Brnabić u prvoj reakciji. Saopštenje da bi Srbija mogla da se pridruži EU još 2025. godine, ona vidi vrlo pozitivno, ali upozorava da je to „prilika za Srbiju, a ne garancija". To je takođe i stav opozicione Liberalno demokratske partije. U njihovom saopštenju se navodi da je to „istorijska prilika“ i da su zemlji sada potrebne „konkretne političke reforme“. Srbija bi sada posebno trebalo da intenzivira pregovore s Kosovom.

Kosovo kao prepreka

Srbija ne priznaje nezavisnost svoje bivše pokrajine. Zbog toga odnos između Beograda i Prištine predstavlja kamen spoticanja u pregovorima o pridruživanju. Evropska unija insistira na tome se odnosi pre pristupanja „normalizuju“. S druge strane, ministar odbrane Srbije Aleksandar Vujin naglašava da srpska politika na Kosovu ne bi trebalo da bude određena perspektivom članstva u EU, već isključivo „interesima srpskog naroda“.

Kritički tonovi mogli su se čuti i na društvenim medijima. Tako jedan autor na Tviteru tvrdi: „Strategija Brisela za članstvo Srbije u EU je jedno veliko Ništa“, a drugi se žali: „Strašno je što EU učestvuje u velikoj laži da je Srbija regionalni lider kada se radi o evropskim integracijama. Jer, ne zna se u kojoj oblasti je gore – u medijima ili u pravosuđu. Kriminal je sveprisutan, vlada korupcija. I to bi trebalo da bude lider?“

Da li je čaša do pola puna ili poluprazna?

Glasovi sa Kosova su oprezno optimistički. Ministarka za evropske integracije Durata Hodža reagovala je na Fejsbuku: za nju je čaša do pola puna. Ona je napisala da je „EU otvorila vrata za nas, ali mi smo ti koji treba da idemo.“ Međutim, njena radost ipak ima granica: očekivala je više konkretnog za svoju zemlju. I predsednik Kosova Hašim Tači se oglasio na Fejsbuku. „Pozdravljam to što novi strateški dokument tretira Kosovo kao sastavni deo planova za proširenje EU. Ipak, taj papir nije uspeo da ponudi potpunu i ravnopravno perspektivu članstva za sve zemlje u regionu. A poseban propust te strategije jeste to što nije uspela da ponudi Kosovu jasnoću u vezi s članstvom u EU.“

Nasuprot tome, Albanija je zadovoljna strategijom EU, napisao je premijer Edi Rama na Fejsbuku: „Slažem se sa onim što je rečeno o Albaniji u strategiji EU. Pregovori o pristupanju su bliži nego ikada do sada. Sada sve zavisi od naše istrajnosti.“

- pročitajte još: 

- Geostrateška investicija Evropske unije

- Problematične balkanske „stabilokrate“

- Da li biste se kladili na Srbiju?

Ohrabrenje za Makedoniju

Mnogo bolje je ta strategija primljena u Makedoniji. Premijer Zoran Zaev je izjavio da je „iz Brisela stigla dobra vest za Makedoniju i sve njene građane“. Sada je priznato da je zemlja ostvarila veliki napredak u svojim naporima da se približi EU. Posebno je velika nada stav Evropske unije da je svaka zemlja odgovorna za brzinu približavanja, kaže Zaev. „To je podstrek za nas da pojačamo naše napore da dostignemo zemlje koje već pregovaraju o pristupanju."

Manje euforične su reakcije na društvenim mrežama. „Ja sam svu svoju mladost proveo na putu ka EU i NATO“, piše jednom u tvitu. A u jednom drugom: „Televizijske slike najbolje pokazuju koliko je Zapadni Balkan važan za EU. Dok (komesar za proširenje Johanes) Han govori o proširenju, u sali ima deset poslanika – od preko 500 u Evropskom parlamentu.“

Otrežnjenje u Bosni i Hercegovini

U Bosni i Hercegovini preovladava veliko razočaranje. „Činjenica da za nas ne postoji određeni datum za eventualno članstvo u EU, loša je vest za zemlju i osećam da ljudi u EU ne razumeju koliko je važna Bosna i Hercegovina za stabilnost regiona“, rekao je zamenik predsednika parlamenta Mladen Bošić za DW. S druge strane, Milica Marković iz delegacije Bosne i Hercegovine u Savetu Evrope naglašava da je „od svih zemalja zapadnog Balkana Bosna na samom kraju kada je u pitanju spremnost za pridruživanje EU“. Za sada BiH nije ispunila mnoge uslove i zbog toga nema konkretan datum pristupanja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android