„Zapadni Balkan je čudan, veštački pojam“
6. jun 2018.
DW: Kakve ciljeve imate kao predsedavajući Savetu Evropske unije?
Karin Knajsl: Sa stanovišta spoljne politike, tu je pre svega približavanje zemalja Jugoistočne Evrope Evropskoj uniji. Taj region nam je važan, i bio je vrlo zapostavljen u poslednjih 20 godina. Lično izbegavam pojam „Zapadni Balkan“, jer je to čudan, veštački pojam i za mene su gradovi kao Sarajevo i Beograd u svakom slučaju evropski gradovi.
Kažete „približavanje“. Posle samita u Sofiji se javilo relativno veliko razočaranje u šestorim državama koje se nalaze na različitim stupnjevima povezanosti sa EU, od kandidata do nekandidata. Šta ćete pokušati da postignete?
Možemo da iskoristimo postojeću dinamiku. Same države moraju da sprovedu u delo čitav niz reformi. U Bosni i Hercegovini se radi pre svega o reformi izbornog prava – u očekivanju izbora 7. oktobra – i tu ne možemo nešto da ponudimo, već samo da podsetimo države da moraju da nastave sa svojim reformama. U razgovorima s kolegama u prestonicama koje su geografski i istorijski možda malo udaljenije ćemo naglašavati koliko je taj region važan.
Znači, Vi ste za nastavak procesa integracije i prijema tih šest zemalja?
Mi smo za to da oni koji donose odluke sprovedu reforme u delo kako bi došlo do priključivanja Evropskoj uniji. Radi se o krajnje različitim zemljama za vrlo različitim demografskim i administrativnim pretpostavkama. Ne možete sve te države ubaciti u isti koš, već će svaka od njih nastaviti sa reformskim procesima u okviru jedne pozitivne utakmice.
Apropo zabrana mišljenja – luksemburški ministar spoljnih poslova Žan Aselborn rekao je: mi nećemo Višegrad plus Austriju. Šta mu na to odgovarate?
Ne mogu sasvim da se složim da tim upozorenjem (a u okviru EU takvih formata ima dosta, od Austerlica, preko Višegrada pa do drugih). Jednu stvar ne smemo izgubiti iz vida. Mi istorijski i geografski jesmo bliski, ali razlika je u tome što se u slučaju pomenutih četvorih država radi o državama NATO, a mi nismo država NATO, i to je nešto što nas, kada je reč o mnogim spoljnopolitičkim odlukama, fundamentalno razlikuje.
I pored toga, postoji nada da će Austrija ostvariti određen uticaj na te zemlje. G. Aselborn je za Poljsku rekao: tamo nemamo funkcionalan pravni sistem. A o Mađarskoj: tamo nemamo slobodu štampe. Šta Austrija tamo može da izdejstvuje, možda upravo u okviru predsedavanja Savetom EU?
Protiv Poljske smo pokrenuli postupak po članu 7 (provera da li je neka zemlja-članica povredila vrednosti EU) i pazićemo da se ne mešamo u tekuće postupke. Kao ministar morate povesti i pokoji pozadinski razgovor, ali se ne mešamo u tekuće postupke.
Kakva Evropa Vama lebdi pred očima? Morate praviti scenarije izlaska iz krize.
Upravo te scenarije je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pre godinu i po dana napravio i oni su predstavljeni Evropskom parlamentu. Austrijska Vlada je u decembru podnela svoj program u kojem je jasno iznet scenario IV. To znači da je odlučujuće da se po supsidijarnom principu pobrinemo za to da se i EU fokusira na bitne i velike teme za koje su nam potrebna zajednička rešenja, na primer, zaštita spoljnih granica EU, zajednička spoljna i bezbednosna politika ili klimatske promene. Tamo gde države ili regije nađu bolja rešenja, jer su bliže građanima, tamo nam je potrebno manje EU.
Karin Knasl je austrijska nestranačka političarka. Od 18. decembra 2017. je austrijska ministarka za Evropu, integraciju i spoljne poslove.