Zapadni Balkan da unapredi investicionu klimu

Prvi put zajedno premijeri Albanije, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Srbije, Kosova i predsednik veća ministra BiH na istom podijumu. Ekonomski razvoj i investicije u zemlje Zapadnog Balkna teme su koje su okupile sve regionalne lidere, zvaničnike Evropske komisije i Evropske banke za obnovu i razvioj, kao i međunarodne preduzetnike na konferenciji u Londonu. Organizator, Evropska banka za onovu i razvoj( EBRD) kaže da je cilj da se “čitav region Zapadnog Balkna predstavi kao investiciona destinacija”, ali i da se premosti jaz između “političkih opredeljenja i regionalnih projekata”. Iako su Evropska investiciona banka (EIB), Svetska banka i EBRD kroz Zajednički akcioni plan za ekonomski oporavak i razvoj u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi već izdvojile 30 milijardi evra za period 2013-2014, a Evropska komisija iz pretpristupnih fondova kandidatima i potencijalnim kandidatima na članstvo obezbeđuje oko milijardu evra bespovratne pomoći, u Briselu veruju da je upravo sada, kada Evropa pokazuje prve znake izlaska iz ekonmske krize, “ ključni trenutak” da Zapadni Balkan nađe načina da privuče još više investicija.

“A investicije će doći samo ako zemlje unaprede investicionu klimu i stvore uslove za održiv rast. Što je osnova za otvaranje novih radnih mesta. Zatim proprave uslove za privlačenje direktnog stranog kapitala, stvore uslove za tržišnu konkurentnost i napredovanje, kao i uslove koji će poboljšati poslovanje domaćih malih i srednjih preduzeća”, izjavio je komesar za proširenje EU, Štefan File otvarajući konfrenciju u Londonu.

U Evropskoj komisiji ii EBRD uvereni su da najpre treba povećati ulaganja u insfrastrukturne projekte transevropske energetske i transportne mreže, što se smatra bitnim za unapređenje održivog privrednog rasta, otvaranje novih radnih mesta i trgovinu..

Reforme za pomoći ekonomiji, ali i proširenju

Evropski zvaničnici podvlače da ni jedna od zemalja Zapadnog Balkana, u ovom trenutku, nema funkcionalnu tržišu ekonomiju, da je nazaposlenost, pogotovo mladih u region visoka, da su državni deficiti i dugovanja u stalnom porastu, a da je kompetitivnost poslovanja često opterećena političkim odlukama:

“Ovakvi problem moraju da se rešavaju udruženim snagama verodostojnih reformi sa jedne i obilnim fondovima iz privatnog i javnog sektora sa druge strane. Upravo bi reforme finansijskog tržišta i tržišta rada, kao i smanjenje administrativnih opterećenja za poslovanje trebalo da budu prioritet. Investicije u edukaciju i istraživanja takođe. A vladavina zakona, bitna za sigurnost i poverene investitora, je ključ ekonomskih reformi”, poručio je File liderima Zapadnog Balkna. U cilju pomoći regionu u ispunjavanju ekonomskih kriterijuma, Evropska komisija je upravo na oblast ekonomskog uređenja stavila fokus u svojoj poslednjoj Strategiji proširenja:

“Idući ka ekonomskom približavanju potencijalnih već postojećih članica EU, zemlje aspiranti na članstvo bi se što bolje pripremile za ulazak na ekonomsko tržište Unije, a smanjio bi se i migracioni pritisak. Nove članice zadržale bi tako svoje stručnjake i radnike, a šira javnost bi se ubedila da proširenje može da se odvija bez većih migracija”, kaže File.

Nove evropske inicijative za Zapadni Balkan

U Evropskoj komisiji navode da će se sa državama Zapadnog Balkana voditi dijalog zasnovan na njihovim programima Nacionalnih ekonomskih reformi pri čemu bi trebalo da se dogovore specifične preporuke za svaku zemlju ponaosob. Međunarodni monetarni fond (MMF) i EU učestvovale bi i u daljoj tehničkoj pomoći u primeni dogovorenog. Od zemalja regiona tražiće se i da izrade akcione planove u oblasti javnih finansija, kao i dvogodišnje “preglede” planova reformi u ključnim oblastima kao što su priivredni rast, kompeticija, transport, energetika ili edukacija. Obraćajući se okupljnim liderima iz regiona, File je na konferenciji u Londonu naglasio da će od njihovog vođstva zavisti primena dogovorenih reformi:

“Prošle nedelje u Sarajevu objasnio sam kako ćemo kroz pojačani dijalog o reformama, privrednom rastu i kompeticiji, uz formiranje zajedničke radne grupe koja bi ubrzala primenu porojekata finansiranih iz evropskih fondova, zaparavo rešavati postojeće socijalo ekonomske brige BiH, kako na trenutnom, tako i na dugoročnom planu”, ponovio je File.

Povodom situacije u BiH i serije protesta u Fedraciji, predsedavajući Savetom ministara BiH, Vjekoslav Bevanda je dodao: "Normalno je da svaki bezbednosni rizik, koji stvara nestabilnost, predstavlja i poslovni rizik za investitore. Novac je kao zec koji beži iz nesigurne zone, ali verujem da je to lokalna vatra koju ćemo lako ugasiti", kazao je Bevanda.

Istovremeno, i premijer Srbije u ostavci, Ivica Dačić, naglašava da nijedan projekat ne može i neće biti ostvaren bez stabilnosti regiona. Dačić je zemlje Zapadnog Balkana pozvao da se bolje međusobno organizuju “bez previše priča o bratstvu, već o zajedničkom interesu": "Nećemo pričati bajke, nisu investitori humanitarni radnici - oni hoće profit. Niko neće ulagati u nestabilnost", naglasio je Dačić.

Zajednički stav svih činilaca Zapadnobalkanskog okvira za investicije (WBIF) je i da se tržište Zapadnog Balkana mora što više objediniti da bi postalo privlačno za ulaganja i isplativo za krupnije poslove

Autor: Marina Maksimović
Redakcija: Jakov Leon