Zapadne vakcine: to je ekonomija, a istočne: geopolitika

„Možemo da govorimo o dve filozofije koje trenutno postoje kada je reč o vakcinama: o istočnoj i zapadnoj“, kaže Igor Peličari, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Urbinu.

„Imamo istočnu, kako je ja nazivam, političku vakcinu, a zapadno imamo ekonomsku. Obe imaju isti medicinski cilj, ali potpuno različite političke ciljeve. Istočna je državna u svim aspektima, od planiranja, preko istraživanja, do proizvodnje i distribucije. Istočna se deli na osnovu interesa spoljne politike, dakle ona je čisto geopolitički instrument. Na Zapadu pak imamo situaciju da svi mi, pa i šefovi država i vlada, zavisimo od privatnih (farmaceutskih) kompanija, i ona zato nije direktno politička“, smatra profesor Peličari.

-pročitajte još: Vikend u Beogradu, vakcina za džabe

Ponašanje Rusije i Kina ne iznenađuje, iznenađuje Zapad

SAD, Velika Britanija, pa i sama Evropska unija, nastoje da najpre sprovedu vakcinaciju sopstvenog stanovništva, dok istovremeno Rusija trenutno izvozi svoju vakcinu Sputnjik V u više od 50 zemalja, a Kina, prema poslednjim zvaničnim podacima, u 27 zemalja.

„Ono što rade Rusija i Kina uopšte nije iznenađenje, te zemlje imaju dugu tradiciju u tzv. soft power (mekoj sili). U tome ne vidim ništa novo“, kaže profesor Peličari. Iznenađuje ga, međutim, situacija na Zapadu: „Imamo osećaj da je Zapad malo zaspao ili da pak previše zavisi od privatnih farmaceutskih kompanija“.

Što se Evropske unije tiče, profesor Peličari ocenjuje da je pandemija pokazala da multilateralni nivo nije sposoban za donošenje brzih odluka: „Multilateralni nivo nažalost jednostavno ne funkcioniše“.

„Za godinu dana ćemo svi imati vakcinu i situacija će biti kao sada sa maskama koje danas imamo na svakom uglu. Ali u ovom trenutku imamo geopolitički jaz i mislim da Zapad sada ima politički problem“, kaže profesor Peličari.

Zašto je Rusija diplomatski aktivnija od Kine?

Kada je reč o aktuelnoj raspodeli vakcina, tu postoji nadmetanje i između ruske i kineske strane iako to nije toliko uočljivo kao između Istoka i Zapada, kaže Peličari. „Ruska privreda je znatno slabija od kineske. Ono što Rusiju danas čini jednim od glavnih međunarodnih igrača nije njeni privredni učinak, već njene tehnološke sposobnosti i njih uočavamo kada je reč o vakcinama. Kina pak igra i na zdravstvenom planu, ali njen glavni instrument je ekonomija. Ne treba stoga da čudi da je Rusija u diplomatiji vakcinama aktivnija od Kine“.

Govoreći o nedoumicama u EU u vezi sa Sputnjikom V, Peličari kaže da to nema veze s kvalitetom vakcine, već da je reč o političkom problemu: „Tu moramo otvoreno da kažemo da, ako postoji problem sa ruskom vakcinom, onda je to zato što je ona ruska i ništa drugo.“ U debati o tome koja vakcina je bolja on vidi čisto nadmetanje. Pa i to nadmetanje se, kaže, takođe razlikuje: „Na Zapadu je reč o marketinškom, a na Istoku o geopolitičkom takmičenju.“

Donatori imaju više interesa od primaoca pomoći

Rusija i Kina su trenutno u geopolitičkoj prednosti kada je reč o vakcina-diplomatiji na Balkanu, kaže Peličeri: „Zanimljivo je to što se dešava na Zapadnom Balkanu, gde su donatori uvek bili EU, Amerika, itd. Njih odjednom nema, a pojavljuju se Rusija i Kina. Nije iznenađenje što Rusija i Kina igraju tu igru, ali jeste iznenađujuće to da se Zapad nije pojavio na početku te trke. To će morati da se reši ukoliko se želi da se održi ravnoteža u sadašnjim međunarodnim odnosima“, kaže profesor koji se u svom radu posebno bavi međunarodnom pomoći i njenim efektima.

Pružanje državne pomoći je legitimni instrument spoljne politike, navodi Peličeri. Ali ono što je bitno razumeti jeste šta je interes države koja pruža pomoć. „Donatori često imaju više političkih interesa od primaoca pomoći i u ovom novom poglavlju ćemo kad-tad imati politički interes sa ruske i kineske strane. Prerano je reći da li će to ići u smeru stabilizacije Zapadnog Balkana ili zadržavanja ove situacije“, kaže Igor Peličari.

Pritom je, zaključuje, tužno to što se nerešeni problemi lome preko leđa običnih ljudi. Ali, ovoga puta to nije slučaj samo na Balkanu, na šta, smo kaže profesor Peličeri, navikli. Već, kako vidimo, i u čitavom svetu.

Dr Igor Peličari je profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Urbinu i profesor ruske istorije i politike na rimskom Univerzitetu LUISS. Autor je knjige „Feeding the Trojan Horse“ u kojoj se bavi konceptom pružanja međunarodne pomoći s posebnim naglaskom na Balkan nakon ratova, i Rusiju u postsovjetskom vremenu.

Intervju sa profesorom Peličarijem, koji je urađen u okviru serijala LIMITless, možete pogledati na našem Jutjub-kanalu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.