Pritisak u kotlu je na kraju bio preveliki. Inflacija koja je sve više ulazila u evrozonu, ipak nije bila „privremena pojava“, kako su to početkom godine proklamovali čuvari valute u kulama Evropske centralne banke (ECB) na istoku Frankfurta. Ne, sve veće cene energije i hrane, koje sve više opterećuju industriju i potrošače, postale su opasnost – za privredu, ekonomski rast i društvo u celini.
-pročitajte još: Rekordna inflacija u evrozoni
Vlade širom Evrope pokušavaju da preduzmu kontramere, Berlin na primer sa doplatom za energiju za svako domaćinstvo, popustom na gorivo i kartom od devet evra za lokalni prevoz. Ali jedini koji zaista mogu da učine sve kako bi zaustavili rast cena, jesu centralni bankari. Samo oni mogu da odvrnu šraf kamatnih stopa. A tek kada kamate porastu, postoji nada da će cene prestati da rastu. To je uobičajeno rešenje – osim u Ankari, ali to je već neka druga priča. Tamo svemoćni predsednik smatra da su visoke kamate krive za rast cena.
Odluka Upravnog saveta Evropske centralne banke deluje, međutim, čudno. Posle jedanaest godina ponovo se povećavaju kamatne stope, ali iako su centralni bankari predvođeni Kristin Lagard poslednjih nedelja više puta na to pripremali tržišta, oni su propustili priliku da to urade već ovog četvrtka i pomerili su to za sledeći sastanak koji je zakazan za 21. jul. Izgubljeno vreme!
Zašto gubiti vreme?
Izgubljeno, jer se sa svakom nedeljom koja prođe učvršćuju očekivanja potrošača da će cene i dalje da rastu. „Svako ko koketira sa inflacijom, s njom će se i venčati“, rekao je bivši predsednik Bundesbanke 1970-ih. Drugim rečima, rast cena je pokretač inflacije. Sada će u nekom trenutku sindikati morati da traže znatno veće plate, što će za posledicu imati – rast cena. Ta takozvana „spirala cena-plate“ može se usporiti samo uz velike muke i poteškoće. Potez koji je najavila ECB jeste dakle ispravan, ali mogao bi da dođe sviše kasno i da ne bude dovoljan.
Naravno, berza je odmah reagovala padom cena, za to je bila dovoljna i sama najava. Jasno je da će narkoman, ako mu oduzmete drogu, reagovati prilično burno. „Droga“ je u ovom slučaju kupovina svih vrsta obveznica, što ECB već godinama prekomerno radi, kako bi podržala tržišta i na mala vrata ubacila svež novac. Prema proračunima ekonomskih istraživača iz manhajmskog Centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEW), Evropska centralna banka je na to potrošila ogromnih 4,4 biliona evra.
Nisu potrebni novi programi pomoći
Dilema s kojom se suočavaju monetarne vlasti je uvek izbor između kuge i kolere. S višim kamatnim stopama oni usporavaju rast cena, ali istovremeno, ako to suviše energično rade, rizikuju da unište malu i nežnu biljku privrednog rasta nakon pandemije korone. I još nešto: više kamatne stope otežavaju stvari za one zemlje koje moraju da se nose s velikim teretom dugova (uzmimo za primer samo Grčku i Italiju). One su mogli da žive s politikom nulte kamatne stope, jer je zaduživanje tako bilo jeftino.
Pa i ne mali broj kompanija je takođe visoko zadužen i mogao bi da ih odnese talas kamatnih stopa koji će uskoro krenuti. To je ono što je Kristin Lagard i najavila ovog četvrtka: povećanje kamatnih stopa u julu biće samo početak. Još jedno, verovatno jače, moglo bi da usledi u septembru.
To takođe znači da dužnička pravila koja je Evropska unija sama sebi zadala (samo da bi ih stalno kršila ili poništavala, kao što je to trenutno slučaj), trebalo bi što pre vratiti na snagu. Trenutno nema potrebe za ogromnim programima podsticanja rasta privrede, jer je najpre potrebno razumno uložiti sredstva iz postojećeg paketa pomoći uvedenog zbog korone. Na kraju krajeva, i tako masivni programi pomoći su – pokretači inflacije.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.