Zajednička vizija Netanjahua i Trampa?

„O našem dostojanstvu nema pregovora - držite se dalje od Jerusalima“. Taj slogan ispisan je na plakatu koji visi na trgu u istočnom delu Jerusalima. To je deo grada u kojem žive Palestinci i koji je u šestodnevnom ratu 1967. anektirao Izrael. Poruka je nedvosmislena i jasno je kome je upućena: američkom predsedniku Donaldu Trampu. On je još tokom predizborne kampanje najavio da ambasadu SAD iz Tel Aviva namerava da preseli u Jerusalim i, kako se čini, sada nastoji da to obećanje sprovede u delo. „Ipak, ne verujem da će on to zaista i da uradi“, kaže tridesetogodišnja Lubna K, koja ne želi da nam otkrije pravo ime. „Ali ako on to zaista uradi, to će biti potvrda da američka vlada stoji isključivo na strani Izraela“. Mnogi Palestinci u Jerusalimu misle isto kao i Lubna.

Ova namera nije ništa novo. Američki Kongres je još 1995. doneo odluku da se ambasada SAD preseli, ali do danas nijedan predsednik tu odluku nije sproveo. „Postoji odluka na nivou svih država da se Jerusalim ne priznaje dogod predstavlja sporno pitanje u pregovorima. „Zato se tamo ne otvraju nikakve ambasade“, kaže za DW izraelski istoričar Moše Cimerman. Ako Tramp misli ozbiljno, to bi moglo da znači priznavanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela. Čak ni izraelski jastrebovi, poput ministra odbrane Avigdora Libermana, ne misle da je selidba ambasade neophodna, kaže Cimerman. „Pogrešno je stavljati u centar pažnje preseljenje ambasade SAD“, izjavio je Liberman u Vašingtonu. On je istovremeno ukazao na to da postoji čitav niz drugih izazova.

Jerusalim nije priznat kao glavni grad, jer konačni status tek mora da se rešava u mirovnim pregovorima između Izraelaca i Palestinaca.

Nastavlja se izgradnja naselja

Moguće preseljenje ambasade nije jedino pitanje koje bi moglo da dovede u pitanje  odnose između Izraelaca i Palestinaca. U decembru 2016, SAD su odustale od veta u Savetu bezbednosti UN i pustile da prođe rezolucija kojom se osuđuje izrealska politika izgradnje naselja. To u suštini signalizira da nema o čemu da se pregovara.

Odmah nakon što je Donald Tramp preuzeo funkciju predsednika, izraelske vlasti izdale su dozvole za izgradnju 566 novih zgrada u zaposednutom istočnom delu Jerusalima i 2.500 na Zapadnoj Obali. Izraelska izgradnja naselja se, na međunarodnom planu, posmatra kao jedna od najvećih barijera za trajno rešavanje konflikta na Bliskom istoku. I bivši američki predsednik Barak Obama spada u kritičare izgradnje naselja. Naročito je desno krilo izraelske vlade, bivšeg predsednika Obamu gledalo kao na „zlo“, kaže istoričar Cimerman. Netanjahu i Obama nikada nisu mogli jedan s drugim. To nije tajna. Sada je put za izgradnju naselja slobodan, pošto Obame više nema. „Desno krilo polazi od toga da ima podršku Trampa. Zato oni sada i govore da su vrata otvorena i da izgradnjom naselja mogu da anektiraju još više zemlje.

Šta Tramp tačno želi?

U Knesetu već odavno postoji težnja da se osnuje što više „spoljnih ispostava“. Takve zamisli sprovodi pre svih ministar obrazovanja Naftali Benet. Ali sve je to nelegalno, čak i po izraelskom zakonu, zato što naselja niču na konfiskovanoj palestinskoj teritoriji.

Benjamin Netanjahu postupaće oprezno, veruje istoričar Cimerman. Netanjahu mora najpre da sazna šta Tramp tačno hoće da uradi. Tom cilju će se približiti već u februaru, kada bude posetio Trampa koji ga je pozvao u Belu kuću. Trampov portparol Šon Spajser je u utorak najavio da će američki predsednik sa izraelskim premijerom razgovarati o izgradnji izraelskih naselja.

Izgradnja novih naselja Netanjahuu bi mogla da donese probleme. Ako ga američki predsednik „pretekne sa desne strane“ i podrži pokret koji se bori za izgradnju naselja, to bi moglo da izazove probleme na unutrašnjepolitičkom planu. Netanjahu se javno izjašnjava za rešenje koje podrazumeva dve države – ali stalno ponavlja: „Mi gradimo i nastavićemo sa izgradnjom“. Kada u prošlosti nije želeo da popusti zahtevima useljenika, to je mogao da pravda američkim pritiskom. A šta kad tog pritiska više ne bude? Rezolucija UN je, međutim, na snazi i nakon što je Tramp preuzeo funkciju predsednika.

Reakcije arapskog sveta

Palestinci bi sada, strahuju mnogi eksperti, mogli da pristupe raznim institucijama Ujedinjenih nacija i tako razljute Izrael. To je bio slučaj i u prošlosti. „Nadamo se da će se predsednik Donald Tramp angažovati u našem regionu, poštujući principe slobode, pravde i jednakosti“, rekao je za DW generalni sekretar PLO Saeb Erekat i dodao: „Na toj bazi postoji volja za saradnju sa njim“.

Ako Amerikanci zaista prebace ambasadu SAD u Jerusalim, „onda će postati jasno da Palestinci za Trampa ne igraju nikakvu ulogu“, kaže ekspertkinja za suzbijanje konflikta Margret Johansen sa Instituta za mir i sigurnost u Hamburgu. Ona dodaje da će arapske zemlje snažno protestovati protiv takve Trampove politike. Jerusalim je, s obzirom na sveta mesta, internacionalni grad.

Iz Jordana stižu posebno zabrinjavajući tonovi. Šezdeset odsto stanovništva te zemlje, palestinskog je porekla. „Veoma je zamislivo da se upravo Jordan podigne zbog toga“, kaže Johansen. Uz to, u izraelsko-jordanskom mirovnom sporazumu iz 1994, posebno je podvučena uloga jordanske kraljevske kuće kao čuvara muslimanskih svetih mesta u Jerusalimu. Generalni sekretar PLO Saeb Erekat kaže da su sa Jordanom već obavljene konsultacije.