Zahvalni penzioneri su uvek pouzdani birači
22. maj 2019.
Prošle srede parlament Grčke usvojio je odluku o povećanju mirovna – prvom nakon 13 smanjivanja u devet kriznih godina. U proseku će to biti oko pola mesečne penzije više kroz čitavu godinu. Premijer Aleksis Cipras pohvalio se pred poslanicima: njegova vlada je proteklih godina uštedela više od 30 milijardi evra i sada konačno ima prostora za veće izdatke.
I tek što je parlament prihvatio tu odluku, pojavio se reklamni spot vladajuće stranke Siriza. Na njemu jedna penzionerka prati vesti na televiziji i van sebe je od sreće: „Ne mogu ni da se setim koliko puta su mi proteklih godina smanjivali penziju“, žali se ona u spotu.
Opozicione stranke nisu ostale dužne. Vrlo brzo pojavio se i njihov spot: „Samo da vas podsetimo: otkako je levica 2015. pobedila u Grčkoj, penzioneri su u proseku gubili 2.054 evra svake godine“, poručuje se u tom spotu biračima.
Srećna penzionerka zahvaljuje premijeru
Da li je ova povišica samo deo predizborne kampanje na račun države? Stelios Kuloglu, poslanik Sirize u Evropskom parlamentu, a sada i kandidat na izborima odbacuje takve insinuacije: premijer Cipras je još prošlog septembra najavio povišicu, a sasvim je slučajno to što je ona prihvaćena desetak dana uoči izbora. Ali čak i da je tako, „za razliku od prethodnih vlada mi povećanje penzija finansiramo onim što smo uštedeli, a ne kreditima“, kaže nam Kuloglu.
Ko koga tu zavarava, pita se opozicioni političar Dimitris Ciodras: „Te navodne olakšice su jdna od najgorih stvari koje smo ikada tokom predizbornih kampanja videli u ovoj zemlji“, kaže Csiodras. On ne spori to da su se proteklih godina uštedele milijarde evra, ali razlog za te uštede, smatra, nije bio rast grčke privrede, već to što srednja klasa u Grčkoj stenje pod tolikim porezima i nametima.
A onda je Cipras uoči izbora odrešio kesu: već ovog meseca trebalo bi da bude smanjen porez na dodatu vrednost za prehrambene namirnice, kao i u gastronomiji, i to sa 24 na samo 13 odsto. Da li će to imati efekta na jelovnike grčkih restorana – to je drugo pitanje. Snižavanje se inače pre svega opravdava željom da se privuče što više turista u Grčku. Prošle godine je ta zemlja beležila rekorde kada je reč o broju posetilaca, ali prvi znaci ove godini pokazuju da to sada neće biti tako.
„Nove olakšice“ možda već ove godine
Grčki premijer Cipras i na mitinzima uoči izbora za Evropski parlament uporno ponavlja da, nakon „godina štednje“, on i njegova vlada žele da „više investiraju u socijalnu i ekonomsku politiku“. Najavljuje tako da bi već ove godine moglo da dođe i do „novih olakšica“. Tek će se međutim videti da li će on na taj način uspeti da „kupi“ grčke birače, jer, opoziciona Nova demokratija već mesecima vodi u svim anketama, ponekad čak i sa dvocifrenom prednošću.
Ipak, nakon ovog „poklona“ penzionerima i ugostiteljima, Ciprasova Siriza donekle se oporavila, iako još uvek zaostaje šest do sedam procenata za opozicionom strankom. Ali to ne ometa premijera da objavi kako je „došlo do preokreta“: „Prvo su fovorili da će da pobede sa 15 procenata prednosti, onda sa sedam ili osam, a sada ih je uhvatila panika“, hvalio se Cipras pred biračima u Kozaniju na severu Grčke.
I nije samo reč o izborima za Evropski parlament: ohrabren anketama konzervativni opozicioni lider Kirjakos Micotakis proglasio je da su to izbori na kojima građani Grčke odlučuju o premijeru Ciprasu. Najkasnije na jesen u Grčkoj se bira novi saziv parlamenta, a već sada, istovremeno sa izborima za Evropski parlament, održavaju se i lokalni i pokrajinski izbori u Grčkoj. Iznenađenje bi pre svega moglo da se dogodi u Atini: tamo navodno kandidat levice ima praktično isti procenat podrške kao i kandidat ekstremne desnice Zlatne zore.
Opozicioni političar Ciodras pritom ukazuje da nije dobro to što u takvim okolnostima više niko zapravo i ne razmišlja o pitanjima Evrope, ali dodaje da je to razumljivo: „Prvi puta nakon četiri godine Grci ove nedelje izlaze na birališta. Ne čudi stoga da dominiraju unutrašnjopolitičke teme.“
Očekuje se bura iz Brisela
Cipras očigledno zavlači ruku u državnu kasu kako bi privukao birače, ali trebalo bi sačekati na reakciju međunarodnih zajmodavaca. Atina je prošlog leta izašla iz programa spasavanja, ali još uvek je pod nadzorom i mora da i narednih godina ostvaruje primarni suficit, dakle višak, pre nego što se odbiju rate otplata dugova.
Šef grčke centralne banke Janis Sturnaris sasvim jasno upozorava svoje sunarodnike da za takve izborne poklone – nema prostora. Nakon sastanka ministara finansija zemalja evrozone prošlog četvrtka, i šef Evropskog fonda za spasavanje (ESM) Klaus Regling izrazio je „određenu zabrinutost“ hoće li Grčka i ove godine uspeti da ostvari višak. Atinski list „Katimerini“ tvrdi da je i nemačka kancelarka Angela Merkel o tome iznela svoje mišljenje na marginama nedavnog samita EU.
Uprkos svemu, političar Sirize Stelios Kuloglu nada se da će ponovo ući u Evropski parlament. On ne samo da ne vidi razloga da se kritikuje Grčka, već tvrdi da bi čitava Evropska unija trebalo da bude zahvalna njegovoj zemlji: „Jedine dobre vesti iz Evrope stižu trenutno iz Grčke – bilo da je reč o ekonomiji ili o kompromisu u sporu oko imena države sa našim severnim susedom.“