Zagađenje ne poznaje državne granice
5. mart 2018.BiH je prvak Evrope po broju smrtnih slučajeva zbog zagađenja vazduha, a u celom svetu zauzima drugo mesto - odmah posle Severne Koreje. Poređenja radi, broj smrtnih slučajeva izazvanih zagađenošću vazduha na 100.000 stanovnika u Nemačkoj je 32,5, a u BiH 230,6. Jednostavnom matematikom može se izračunati da u BiH godišnje, zbog posledica zagađenja vazduha, umre oko 8.000 stanovnika.
Ni druge zemlje regiona ne zaostaju. Albanija je četvrta u Evropi, zatim slede Crna Gora, Makedonija i Srbija. Sve zemlje Zapadnog Balkana su na dnu lestvice i najveći su izvoznici sitnih čestica u atmosferu, čija koncentracija u ovim zemljama često prelazi dozvoljenu granicu i do 10 puta.
Samo svi zajedno
Emisija štetnih čestica u jednoj zemlji, znači da će te iste štetne čestice završiti i u drugim zemljama. „Ako Hrvatska, koja je u Evropskoj uniji i koja među ovim zemljama ima najčišći vazduh, želi nešto da uradi u borbi protiv zagađenja vazduha, ona to ne može, jer Srbija i BiH u njenom susedstvu nemilice zagađuju vazduh - a vazduh ne poznaje državne granice", upozorava Vlatka Matković Puljić, savetnica za zdravlje i energiju za Balkan iz Alijanse za zdravlje i životnu sredinu HEAL. Ona naglašava da je neophodna saradnja među zemljama, kao i konkretni koraci ugrađivanja filtera ili zatvaranja termoelektrana, ali za početak bi bilo dovoljno napraviti i bolji sistem nadzora i praćenja kvalitete vazduha.
"Najtransparentnije podatke ima Srbija. U BiH postoje merenja kvaliteta vazduha, ali podatke je jako teško dobiti i nisu dostupni javnosti, dok u Makedoniji često merne stanice ne rade", kaže Matković Puljić.
„Sve države Balkana bi trebalo da od 2018. godine počnu drastično da smanjuju zagađenje iz termoelektrana na ugalj. Međutim, ni jedna država nije počela da radi na tome". Ukoliko se to uskoro ne uradi, države neće moći da pristupi globalnom energetskom tržištu, a nijedna država ne može da funkcioniše samostalno.
„Crna Gora ima obavezu da za pet godina ugasi termoelektranu Pljevlja. Druge termoelektrane nema, što znači da će se morati odlučiti da li će graditi neki novi energetski projekat, sa potrebnim filterima, ili će morati uvoziti struju", upozorava Matković Puljić.
Države na gubitku
Pored toga, ona naglašava da će zemlje Zapadnog Balkana morati da reše ovaj problem u procesu pristupa EU, ali i da zagađenja osim što narušavaju zdravlje građana štete i državnim kasama, jer prema proračunima SZO, BiH godišnje gubi 21,5 posto bruto domaćeg proizvoda samo zbog zagađenja vazduha, Srbija gubi čak 33,5 posto, Makedonija 19,5, a Albanija 16,9 posto svog bruto domaćeg proizvoda.
„Kada bi države počele raditi nešto na smanjenju štetnih čestica u vazduhu, ne samo da bi poboljšali zdravlje svojih građana, nego bi i povećali svoj bruto domaći proizvod", objašnjava stručnjakinja iz organizacije HEAL.
Međutim, institucije u BiH nemaju podatke da je kvalitet vazduha tako loš. Iz Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske za DW su poručili da prema podacima koji su im na raspolaganju, „stanje kvaliteta vazduha nije alarmantno", a naveli su i da su u termoelektrani Ugljevik u toku aktivnosti na odsumporavanju:
"Elektrofiltersko postrojenje je završeno i pušteno u rad, a prvi preliminarni rezultati pokazuju da je emisija čvrstih čestica u skladu sa direktivama EU". Iz federalnog Ministarstva okoliša i turizma poručili su sledeće: "Želimo naglasiti da nismo bili na bilo kakav način obavešteni o zvaničnim statistikama od strane zdravstvenih institucija u BiH, koji su pretpostavljamo bili i ulazni podatak za zvanične podatke Svetske zdravstvene organizacije."
Aktivisti iz nevladinih organizacija su čini se bolje informisani i svesni problema. Anes Podić iz organizacije „Eko Akcija” iz Sarajeva za DW navodi da su podaci SZO tek jedni u nizu alarmantnih ocena stanja okoline u BiH:"U ovoj državi sada ima tek nešto malo više od tri miliona stanovnika, industrijskih krupnih zagađivača, osim nekoliko termoelektrana i jedne željezare, jedva da ima, a okoliš nam je ipak u tako lošem stanju kao da nas ovde živi nekoliko puta više.” Kao glavni razlog on navodi opštu institucionalnu neuređenost - loše zakone, još lošije primene tih zakona, te slabe državne institucije.
"Podaci sa mernih stanica se objavljuju na pet različitih internet stranica koje održava pet različitih državnih institucija”, kritikuje Podić iz „Eko akcije", organizacije koja je napravila internet stranicu www.vazduh.ekoakcija.org i koja je jedino mesto na kojem se mogu pronaći podaci o kvalitetu vazduha za celu BiH.
Vlatka Matković Puljić kaže: „Najgora termoelektrana je u BiH. Radi se o termoelektrani Ugljevik, koja godišnje u vazduh emituje više od 100.000 tona sumpordioksida. Mi smo je prozvali Černobil u Evropi", upozorava Matković Puljić i dodaje da je alarmantno i na području grada Tuzle i Lukavca zbog termoelektrane Tuzla i drugih fabrika koje se nalaze na tom području. U Tuzli je prošle godine koncentracija SO2 bila i do 14 puta viša od dozvoljene, te je zbog ovog problema bila obustavljena i nastava u školama. Situacija nije bolja ni ove godine.
Krntije po putevima
Osim što su u zemljama Zapadnog Balkana smeštene termoelektrane sa najvećom emisijom štetnih čestica u Evropi, u ovim zemljama saobraćaju većinom stara vozila. Dok se organizacije kao što je HEAL zalažu za smanjenje emisije iz termoelektrana, krntije širom Balkana slobodno ispuštaju izduvne gasove i narušavaju zdravlje građana.
U BiH je prema podacima IPI Instituta za privredni inženjering Zenica, oko 70 posto vozila starije od 10 godina, a od ukupnog broja uvezenih auta samo prošle godine, 80 posto ima EURO 4 kategoriju, koja će u nemačkim gradovima moći biti zabranjena.
Za DW Anes Podić komentariše ovu nedavnu odluku Nemačke: „Nemačka je donela istorijsku odluku, a problemi zagađenog vazduha u BiH iskorišteni su da se nezakonitim uvođenjem 'eko testa' za motorna vozila, desetine miliona konvertibilnih maraka preliju na račune vlasnika stanica tehničkog pregleda". U BiH je po pravilniku vozačima u prošloj godini umesto 5 KM naplaćivano 22, 32 ili 36 KM za eko test.
„To je problem koji još uvek nije rešen, a pored toga je ogroman problem i prosečna starost automobila na putevima. Znatan broj auta koja još uvek voze je proizveden još 80-ih", upozorava Podić.
U Strategiji za Zapadni Balkan EU zaštita okoline nije prioritet
Isto je i u drugim državama Zapadnog Balkana - problem zagađenja vazduha se ne rešava, nego se samo odgađa i komplikuje. Gradovi su preopterećeni saobraćajem, stara vozila vladaju putevima, a emisija čvrstih čestica iz termoelektrana ne jenjava. Iz organizacije "Eko Akcija" upozoravaju da ni u Strategiji za Zapadni Balkan zaštita okoline nije prioritet: "Bilo kakva strategija Evropske unije koja se ne dotiče problema okoline teško da može uvažiti potrebe stanovništva", poručuju iz ove sarajevske organizacije.
I dok nadležne institucije beže od rešavanja problema, građani se bore. Protesti se, baš kao i zagađeni vazduh šire preko granica država. Priština, Skoplje, Tuzla. Građani Makedonije su tri godine protestovali zbog zagađenja koje je dolazilo iz termoelektrane Jugohrom u Tetovu, da bi se ona 2016. konačno i zatvorila. Zatvaranje ove termoelektrane donelo je vidno poboljšanje zdravlja građana. Iz organizacije Eco Guerilla Makedonija navode da se broj oboljenja respiratornih organa kod dece do šest godina prepolovio: „U 2015. godini bilo je 31.446, dok se broj u 2017. godini smanjio na 18.578", poručuju iz ove organizacije.
Ovo je samo jedan pozitivan primer u kojem je zatvaranje samo jedne termoelektrane donelo drastično poboljšanje zdravlja građana. Hoće li protesti i u drugim gradovima i državama uticati da nadležni dugoročno reše problem zagađenog vazduha, tek će se videti.