„Zadatak muzike je da povezuje ljude“

Sa sedam godina, već je svirala klavir. Kasnije čelo. Meksička dirigentkinja Alondra de la Para studirala je kompoziciju i dirigovanje u Meksiko-sitiju i Njujorku. Danas je ta 35-godišnjakinja gostujuća dirigentkinja različitim orkestrima svetskog glasa, a od 2017. Preuzela je i mesto muzičke direktorke i glavne dirigentkinje Simfonijskog orkestra Kvinslend, jednog od najznačajnijih australijskih orkestara.

Svojim koncertom u „Palati lepih umetnosti“ u Meksiko-sitiju 6. juna ove godine, otvorila je „Godinu Nemačke“ u Meksiku. Muzičari „Nemačkog orkestra mladih“ pomažu muzičare orkestra „Eskuela Karlos Čavez“ kada su u pitanju dela Ludviga van Betovena i meksičkog kompozitora Silvestrea Revueltasa. Pod dirigentskom palicom Alondre de la Para, večeras (15.9.) će u Bonu, u okviru Betovenfesta, biti izveden „Kampus-„koncert, na kojem će nastupiti Nemački orkestar mladih, Pokrajinski orkestar mladih Severne Rajne Vestfalije, kao i meksički solisti. To je zajednički projekat Betovenfesta i Dojče velea. Na koncertu će između ostalog biti premijerno izveden komad „Cimergram“ (Zimmergramm), koji je meksički kompozitor Enrike Čapel, komponovao po narudžbini DW.

DW: Prošlog leta ste u jedan orkestar ujedinili mlade muzičare iz nemačkog i meksičkog orkestra. Do čega je to dovelo?

Alondra de la Para: I Nemački orkestar mladih i orkestar Karlos Čavez bili su veoma dobro pripremljeni. Zbog toga je samo još trebalo poraditi na zvuku i ritmu i dovesti ih u harmoniju. Bilo je izuzetno uzbudljivo. Bila sam veoma srećna što sam mogla da ih pustim da sviraju i Betovena i Revueltasa. Betoven je poznat svuda – i u Meksiku – i zato se ova generacija nemačkih muzičara raduje što može da upozna naš repertoar.

Često radite s mladim muzičarima? Šta je u tome posebno?

Volim da radim s njima, jer me provociraju da radim na drugačiji način. Ponekad moram da objašnjavam i ono što se podrazumeva, ali se događa i suprotno. Mladi muzičari, naime, ponekad u sekundi razumeju nešto za šta je profesionalcima potrebno mnogo više vremena. S tim nebrušenim talentima mogu da se događaju magične stvari. Osim toga, volim da radim s mešovitim orkestrima, jer to pomaže da muzičari steknu još više iskustva. Ne zaboravimo da je zadatak muzike da povezuje ljude, kako bi mogli da razmenjuju emocije, ideje i slike.

Dirigovali ste na koncertima na kojima su izvođena dela Enrika Čapela. Kako izgleda rad s kompozitorom i šta mislite o njegovoj muzici?

Enriko je moj prijatelj i kolega još od početka moje karijere. Jedan od prvih komada koje sam dirigovala u Njujorku bio je „Inguesu“, a osnova na kojoj je nastao taj komad bila je – fudbalska utakmica. Mi smo čak išli i u istu muzičku školu, doduše ne u isto vreme jer on je dosta stariji. Enriko je izuzetan kompozitor. Iza njegove muzike uvek se krije neka priča. Njegova detaljna istraživanja su razlog za to što je svaka njegova nota napisana baš na tom mestu na kojem je napisana. Volim da radim s Enrikom. Zaista je sjajno raditi s njim, razgovarati o njegovoj muzici i biti uključen u njegov kreativni proces.

Šta možete da nam kažete o novim Čapelaovim delima koja će biti izvedena u Bonu?

Kod Enrika uvek postoji neka priča. U ovim delima reč je o vremenu nakon Meksičke revolucije i vremenu pre Prvog svetskog rata – kada su se vlade Nemačke i Meksika sastale kako bi pregovarale o mogućem savezu. Iza tih dela se, dakle, kriju interesantne priče. U ovom komadu se iz tog vremena pojavljuju različiti karakteri – kako meksički, tako i nemački. Osim toga, tu će biti i jedan fantastični gitarista – Pablo Garibaj. I to je odlična ideja.

Imate li omiljenu kompoziciju kada se radi o Betovenu?

Svaka nota koju je Betoven napisao je grandiozna, ali mislim da je moj omiljeni komad „Eroika“, njegova Treća simfonija. Ona je neverovatno dobro napisana. U njoj ima toliko lepote, a istovremeno je i toliko duboka. Taj komad jednostavno ima mnogo toga da nam poruči.