Zabrana „terapija“ za homoseksualce?
2. mart 2019.
„Sigurno hoćete da pričati da kolegom Havrilakom. Daću mu slušalicu, sedi pored mene.“ Jer kada novinari poslednjih dana pozovu kancelariju Franka Jungea, saveznog poslanika Socijaldemokrata iz Berlina, obično neće da pričaju sa njim nego sa njegovim mladim asistentom Lukasom Havrilakom.
Njemu je 26 godina, pohađa master-studije i trenutno je najtraženiji aktivista Nemačke. On je pre skoro godinu dana pokrenuo peticiju koja je skupila 80.000 potpisa. Havrilak zahteva da vlasti zabrane takozvane „terapije preobraćanja“ kojima pojedini terapeuti pokušavaju da leče homoseksualnost i od gejeva i lezbejki naprave normalne ljude. Ovakve terapije nude neki lekari, psihijatri, ali i sveštenici.
Opasnosti terapije
Praksa poznata u konzervativnim hrišćanskim krugovima u Sjedinjenim Državama prisutna je i u Nemačkoj. Često se iz krugova manjih crkvenih zajednica čuje da se mladima savetuje lečenje homoseskualnosti. Bastijan Melher koji je rastao u strogoj hrišćanskoj porodici ispričao je za DW da su ga vodili lekaru koji je pokušao da mu „istera demone“.
I u Katoličkoj crkvi, koja i dalje broji najviše vernika u Nemačkoj, ima primera lečenja homoseksualaca. Na upit DW iz Nemačke biskupske konferencije odgovaraju da su „krajnje skeptični“ prema takvim terapijama.
Homoseksualnost je skinuta sa zvanične liste bolesti Svetske zdravstvene organizacije tek 1992. godine, ali je društveno prihvatanje išlo znatno sporije. Danas Nemačka, u poređenju sa većinom zemalja, ne stoji loše. Ipak, jedna anketa iz 2017. godine pokazala je da 18,3 odsto Nemaca i dalje smatra homoseksualnost „protivprirodnom“, a 9,7 odsto misli da je to „nemoralno“.
„Homoseksualni mladi ljudi trebaju podršku, a ne terapiju“, kaže Uve Veter, psihoterapeut s trodecenijskim iskustvom. Kaže da terapija sa ciljem promene seksualnosti može voditi poremećaju identiteta, depresiji ili čak samoubistvu. Zato aktivisti već dugo traže eksplicitnu zabranu takvih terapija.
Savezna vlada je međutim prošle godine saopštila da je protiv takve zabrane. Lukas Havrilak to nije hteo da prihvati – njegovoj peticiji i kampanji se u međuvremenu priključilo mnogo poznatih organizacija za gej prava. Havrilak i saborci su očito imali uspeha i u lobiranju iza zatvorenih vrata. Jer danas je izgleda samo pitanje trenutka kada će sporne terapije biti zabranjene.
Sve stanke za zabranu
Vladajuće koalicije u tri nemačke pokrajine planiraju da stvar iznesu pred Veće nemačkih pokrajina Bundesrat. Jens Špan, demohrišćanski savezni ministar zdravlja koji je i sam homoseksualac, najavio je da će se „hitno“ pobrinuti za zabranu. „Ne mogu da zamislim da u poslaničkoj grupi Demohrišćana ima pristalica terapija preobraćanja“, rekao je Špan. Podršku ima i od ministarke pravosuđa Katarine Barli (SPD) koja se isto zalaže za zakon kojim bi se „zabranile pseudoterapije“.
Zabranu podržavaju i sve opozicione stranke: Zeleni, Levica i Liberali. Čak i desničarska Alternativa za Nemačku je spremna na taj korak iako se zalaže protiv homoseksualnih brakova koji su odnedavno dozvoljeni u Nemačkoj.
Prema nekim najavama, već do leta bi mogle biti zabranjene ovakve terapije čime bi Nemačka postala neka vrsta pionira u Evropi. Doduše, na malenoj Malti već postoji slična zabrana. Tamo oni koji leče homoseksualizam mogu računati sa globom od 10.000 evra ili godinu dana zatvora.
A ako zabrane ipak ne bude? „Onda ćemo ponovo biti glasni“, kaže Havrilak. „Iako mnogi Nemci još nisu čuli ništa o ovoj temi, verujem da je veliki deo stanovništva za zabranu.“