Zabrana NPD-a?

Ovo je drugi pokušaj zabrane Nacionaldemokratske stranke Nemačke (NPD) zato što je ona orijentisana na „uklanjanje slobodarskog, osnovnog poretka u celini“. Tako piše u zahtevu za zabranom koji je Saveznom ustavnom sudu u Karlsrueu 2013. podneo Bundesrat, veće nemačkih saveznih pokrajina. Prvi pokušaj pre deset godina pretvorio se u katastrofu jer su sudije imale ozbiljne sumnje u pouzdanost dokaznog materijala. On je naime većinom poticao od doušnika Ureda za zaštitu ustavnog poretka koji su bili u vodećim strukturama NPD-a. Zato se Ustavni sud uopšte nije bavio pitanjem da li je ta ekstremna desna stranka usmerena protiv ustavnog poretka.

S obzirom na to, šesnaest saveznih pokrajina koje su zastupljene u Bundesratu, ovoga puta otišle su korak dalje. Jer, nakon što su doušnici Ureda za zaštitu ustavnog poretka povučeni, početkom marta 2016. održana je usmena rasprava. Ali, samo se Bundesrat zalagao za zabranu NPD-a. Bundestag i Savezna vlada koji su zajedno stajali iza prvog zahteva za zabranom, nisu mogli da se dogovore oko podrške zahtevu Doma saveznih pokrajina. Sumnje da će zahtev na kraju da bude uspešan bile su prevelike.

NPD – baza desno-ekstremističke mreže?

Sigurno je da su oni koji su sumnjali u utemeljenost zahteva (i oni koji su van političkih struktura), tokom te rasprave potvrdili svoje mišljenje. Naime, Drugi senat, pod predsedavanjem predsednika Suda Andreasa Foskulea, iskazao je sumnje kada je reč o tvrdnjama o potencijalnoj opasnosti od NPD-a.

Premijer Saksonije Stanislav Tilih (CDU) je, između ostalog, NPD okarakterisao kao „bazu desno-ekstremističke mreže“. To je smela teza koja je u upadljivoj suprotnosti čak i sa procenom tajne službe. Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka svojevremeno je tvrdio da je NPD u stalnoj krizi – „personalno, strateški, izborno-politički“.

Otada se stanje stranke koja je osnovana 1964. još više pogoršalo. U septembru prošle godine, na pokrajinskim izborima u pokrajini Meklenburg Prednja Pomeranija ispala je i iz tog poslednjeg pokrajinskog parlamenta u kome je imala poslanike. Ona još 2014. nije u Saksoniji prešla izborni cenzus od pet odsto. Tako su se prihodi NPD-a iz budžeta još više smanjili, jer stranke dobijaju nadoknadu za troškove predizborne kampanje. Manji prihodi znače i manju sposobnost NPD-a i njegovih oko 5.000 članova da vode kampanju. I na lokalnom nivou stranka je marginalna. Od 230.000 zvaničnika u celoj Nemačkoj, samo njih oko 360 su iz NPD-a.

Visoke ustavne ograde za zabranu neke stranke

Zagovornici zabrane ukazuju na „ideološku povezanost“ te stranke s nacionalsocijalizmom. Sigurno da slično razmišljaju i sudije. Teško je opovrgnuti i tvrdnju da NPD sledi ciljeve koji su protiv nemačkog ustavnog poretka, ali stranka ipak može da se nada da će se sve završiti opomenom. Može se očekivati presuda u kojoj će se reći da je NPD neprijateljski nastrojena prema ustavnom poretku, ali da ona ne predstavlja opasnost za državu.

Tvorci nemačkog Osnovnog zakona (Ustava) u članu 21 prilično visoko su postavili lestvicu za zabranu neke stranke. „Protivustavnom“ se, prema osnovnom zakonu, smatra stranka koja ima za cilj da „ograniči ili ukloni slobodarski, demokratski, osnovni poredak ili da ugrozi postojanje Savezne Republike Nemačke“. Za to NPD, s obzirom na njegovu beznačajnost, nije, izgleda, ni približno u stanju. Njeni čelnici se, neposredno pred izricanje presude u Karlsrueu, pokazuju kao prkosni i borbeni: „U jednoj pravnoj državi, ne može se zabraniti stranka koja ne radi ništa što je zabranjeno“, likuje njen jedini poslanik u Evropskom parlamentu Udo Fojgt na internet-stranici NPD-a.

„Desnica“ i „Treći put“ spremni kao alternativa NPD-u

Ako NPD ipak bude zabranjena, ima više kandidata koji bi mogli da je zamene. Tu su „Desnica“ i „Treći put. O njima se već u Izveštaju Ureda za zaštitu ustavnog poretka 2014. navodi da u perspektivi služe kao „prihvatilišta za neonaciste pogođene zabranama njihovih udruženja“. To bi moglo da važi i za članove NPD-a, ako njihova stranka ne bude imala budućnost. Nezavisno od togam u desničarskim miljeima nema jasnih granica. Parole protiv stranaca i rasističke parole, redovno koriste i NPD i „Patriotski Evropljani protiv islamizacije zapada“ (PEGIDA).

A tu je i „Alternativa za Nemačku“ (AfD). Kod te stranke u usponu, predrasude protiv izbeglica i potražilaca azila igraju važnu ulogu. Kad je NPD u jesen 2016. Morala da napusti i poslednji pokrajinski parlament, onaj u Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji, njegov lider Udo Pasters je AfD-u zaželeo „svako dobro“. AfD je, naime, osvojio 20,8 odsto glasova. Pasters je dodao da je NPD samo dovela do toga da je „važne teme“ u javnoj raspravi postale prihvatljive. Izgleda da rukovodstvo AfD-a nema poteškoća u kontaktima s pristalicama NPD-a.