„Zabrana kontakta“ umesto zabrane kretanja
23. mart 2020.
Kancelarka Angela Merkel i sama je u kućnom karantinu – u nedelju uveče je potvrđeno da je lekar, koji joj je u petak dao vakcinu protiv pneumokoka, pozitivan na korona-virus. Pre toga je Merkel na konferenciji za štampu objavila mere koje su ovog ponedeljka stupile na snagu u Nemačkoj, ne računajući Bavarsku, Saksoniju i Sarsku oblast koje su ranije uvele još strože mere.
Ideja je, kako su se dogovorili pokrajinski premijeri, da se umesto zabrane kretanja uvede zabrana kontakta. Tako je od sada u javnom prostoru dozvoljeno kretati se iz bilo kog razloga, ali samo pojedinačno, sa članovima porodice iz istog domaćinstva, ili sa još jednom osobom koja nije iz domaćinstva. I dalje su dozvoljene šetnja, džoging ili vožnja bicikla.
Kućne posete su i dalje dozvoljene, osim okupljanja velikog broja ljudi to jest kućnih žurki i velikih sedeljki.
Nakon što su već ranije zatvoreni kafići, barovi, klubovi, sada se zatvaraju i restorani. Ostaje dozvoljeno uzimanje hrane u brzim restoranima za konzumaciju kod kuće, kao i isporuka hrane. Zatvaraju se uslužne delatnosti nege tela poput frizerskih salona, salona za tetoviranje ili masažu.
Mere će biti na snazi najmanje dve sedmice.
„Vlada još uvek izbegava zlokobnu sintagmu 'zabrana kretanja' jer to miriše na vanredno stanje i oduzimanje sloboda. Zabrana kontakta je skoro ista, ali zvuči mekše“, piše list Folksštime iz Magdeburga. „Ali državno naložena nesloboda služi tome da povratimo slobodu koja nam je pre samo par dana delovala samorazumljivo poput sunca i kiše.“
List Rajnpfalc nasuprot tome piše da je izbegnut „zbunjujući“ izraz „zabrana kretanja“ jer problem nije napuštanje stana već upravo kontakt sa drugim osobama.
Na video-konferenciji koja je prethodila odluci bilo je žestoke svađe pojedinih pokrajinskih premijera. Bavarski premijer Markus Zeder je bio izložen kritikama jer je ranije uveo zabranu kretanja u svojoj pokrajini, bez konsultacija sa ostalima.
„Očito je do zadnjeg trena trajala svađa o obimu mera – to je dobro“, piše berlinski Tagesšpigel. „Dobro je jer se traži jasna razlika između volje za delovanje i za sticanje političkih poena. No s obzirom na to o čemu se odlučivalo, na kraju odluka nije tako teška. Vaga se između slobode pojedinca i najveće vrednosti koju znamo – samog života.“
Drugačije to vidi Noje osnabriker cajtung: „Pandemija postaje lakmus-test za demokratiju. Ona ne sme biti alibi da – na neodređeno vreme – država kontroliše građane i suzbija prava. Recimo, kada se radi o podacima o kretanju, tu bi morala da se povuče granica i odredi vremenski okvir.“
Algemajne cajtung iz Majnca piše da će „Nemačka izdržati ovu krizu koja je istovremeno i kriza slobode – pre svega zbog čvrste demokratije i velikog poverenja u Vladu. Ali pitanje je koliko to traje. Pre ili kasnije pojaviće se pitanje kada će sva ta ograničenja slobode biti ukinuta i koji uslovi moraju biti ispunjeni pre toga. Time koliko razumno vodimo diskusiju ćemo možda stvarno odlučiti budućnost demokratije u našoj zemlji.“
Frankfurter algemajne cajtung piše otkud strah od predugog vanrednog modusa: „Ka privredi ide parni valjak ekonomske krize koja je u Nemačkoj od dvadesetih godina prošlog veka povezana sa traumom da bi mogli da propadnu mali preduzetnici kao kičma društva. Ostaje samo nada da će novac koji država stavlja na raspolaganje poteći brzo i uz što manje birokratije.“
Za kraj, novinar Nordbajerišer kurira pita se gde je Evropska unija. „Evropa samo posmatra. Gde je odgovor te divno zamišljene zajednice država? Kako to da Kina, Rusija ili Kuba šalju timove lekara u Italiju, a Evropska unija ne radi ništa i Ursula fon der Lajen se oglašava tek kada je sve rečeno? Svaki sistem dokazuje svoju snagu u krizi. Ono što EU pokazuje tokom korona-virusa graniči se sa totalnim fijaskom.“
priredio Nemanja Rujević