Zaboravljeni Prvi svetski rat

Za mnoge mlade u Americi, Franc Ferdinand je „kul“ – naravno, reč je o poznatom pop-bendu. Kenet Klark, direktor vojnog muzeja u Čikagu, svestan je toga. On kaže da samo mali broj mladih zna da je Franc Ferdinand bio austrijski prestolonaslednik posle čijeg ubistva u Sarajevu su počela zla Prvog svetskog rata koji je koštao života 117.000 američkih vojnika.

„U tom ratu, za samo nekoliko meseci, poginulo je više američkih vojnika nego za deset godina rata u Vijetnamu“, napisao je vašingtonski novinar Majkl Mosetig nedavno na Fejsbuku i izvukao otrežnjujući bilans: „Mi znamo koji rat je zaboravljen; koji rat je između građanskog rata i Drugog svetskog rata izmakao našem istorijskom pamćenju.“

U rat je otišlo i 350.000 afroamerikanaca

Kenet Klark želi da promeni to svojom izložbom u Čikagu: „Želimo da događaje od pre sto godina uzmemo kao povod da ljudima ispričamo što više o Velikom ratu“, kaže on za Dojče vele. Klark u ovoj komemorativnoj godini šalje javnosti sledeću poruku: „To je događaj koji je promenio istoriju, koji je vredan Vaše pažnje. Jer, poznavanje istorije znači da se ona neće ponoviti.“ U njegovom muzeju, odmah po ulasku se nailazi na malu zbirku propagandnih postera. Uz pomoć njih, američka vlada je regrutovala mladiće za rat. na kraju je u njega pošlo više od milion američkih vojnika, 350.000 njih su bili Afroamerikanci.

Nemačka podmornica u jezeru Mičigen

Ima jedna ratna atrakcija koja je spektakularna i gotovo zaboravljena, a nalazi se nedaleko od Klarkove izložbe na dnu jezera Mičigen. To je jedna zaplenjena nemačka podmornica koja je posle rata tamo dovučena i pokazivana posetiocima, da bi naposletku - uz slavlje - bila potopljena. „Dobro je konzervisana u hladnoj vodi“, kaže Klark, „i samo čeka da je neko izvuče odatle.“

Simon Lijang iz Čikaga zna za tu podmornicu. Taj 21-godišnjak studira istoriju. Prvi svetski rat je za njega bio jedno od prvih razočaranja na studijama. Želeo je da napiše esej o njemu, ali je ubrzo morao da odustane od toga, jer u SAD nije mogao da nađe dovoljno pouzdanih informacija o ratu: „Za nas mlade teško je da razumemo taj rat. Škole čine šta mogu, ali i u obrazovnom sistemu ima rupa.“

Na svetu ne postoje samo SAD

Pri tome je baš prvi svetski rat doneo Amerikancima novi pogled na svet: „Na svetu ne postoje samo Sjedinjene Američke Države“, konstatovali su mnogi trljajući oči, kaže Lijang: „Odavde se naše vidno polje širilo do onoga što zovemo globalnom privredom i tako se stvorila i potreba da razumemo svet kao celinu.“

Istoričar i dobitnik Pulicerove nagrade Dejvid Kenedi konstatuje da je američka politika više puta menjala smer. Ulazak SAD u rat 1917, nepune tri godine po njegovom izbijanju, katapultirao je tu zemlju na svetsku pozornicu. Nakon što su nemačke podmornice 1915. potopile „Luzitaniju“ na čijim palubama je bilo 128 Amerikanaca, a posle toga su i drugi američki trgovački brodovi postali žrtve „neograničenog“ rata nemačkih podmornica, predsednik Vudrou Vilson je odustao od početne neutralnosti - 6. aprila 1917. SAD su objavile rat Nemačkoj.

Ponovni pad u izolaciju

Nakon što su srednje sile bile pobeđene, SAD su opet brzo dospele u izolaciju - ovaj put čak dublju i dugotrajniju nego pre rata. Istoričar Kenedi razloge za to vidi u Vilsonovom rastućem razočaranju zbog nepomirljivog držanja evropskih saveznika spram Nemačke, te u Vilsonovoj propaloj inicijativi o formiranju „Lige nacija“, neke vrste preteče Ujedinjenih nacija. No, sa tim se nije saglasio američki Kongres. Kenedijev bilans: „Tada još nismo bili spremni za veću ulogu u svetu.“

Hot-dog umesto frankfurtske kobasice

I u samim SAD su vidici ponekad bili tesni. Mnogim Amerikancima nemačkog porekla je posle ulaska u rat učinjena „grozna“ nepravda, kaže istoričar Kenedi. Strci Georga Glocbaha, Džordž, tada je bio dobrovoljac. Nije mu preostalo ništa drugo: „Ko god se nije borio, nije zasluživao da bude građanin. Ali oni nisu hteli da pucaju na svoje rođake u Nemačkoj“. prenosi Glocbah, koji živi u gradiću Nju Ulmu nedaleko od Mineapolisa na severu SAD. Otvorene proteste i otpor služenju vojske pratio je nadzor – „Komitete za javnu bezbednost“ je poslao svoje agente u Nju Ulm i oni su tamo špijunirali mise i kafanske tračeve - podjednako.

Nemačke reči su uklonjene iz naziva ulica i - iz jelovnika. Tako je frankfurtska kobasica postala hot-dog. „Moj otac je imao konfekcijsku radnju“, kaže Glocbah, „kada je počeo rat, trgovina sa svima koji nisu bili Nemci gotovo je zamrla“. Ko god je imao nemačko ime, bio je ispitivan – „bila su to teška vremena...“

I mnogo žrtava u sopstvenim redovima - mnogo mrtvih američkih vojnika - za Amerikance je predstavljalo novo bolno iskustvo. Poslednji rat pre toga je vođen protiv Meksika i od njega je pre početka Prvog svetskog rata bilo prošlo više od 60 godina. Tada je palo 12.000 američkih vojnika. U Prvom svetskom ratu ih je poginulo deset puta više.

Borba pod engleskom i francuskom komandom

U Nacionalnom muzeju Prvog svetskog rata u Kanzas sitiju, muzejski vodič Robert Dadli nam pokazuje mnogobrojne eksponate koji pokazuju koliko je američka armija zapravo bila nespremna za akcije u Evropi. Nekadašnji pukovnik i vijetnamski veteran kaže da su američke jedinice posle sletanja u oktobru 1917. najpre bili stacionirani u „mirnim“ sektorima. „Do marta 1918. nismo učestvovali u žestokim borbama. Tek kada je počela Ludendorfova ofanziva, ušli smo u borbu zajedno sa francuskim i britanskim jedinicama i to u početku pod njihovom komandom.“

Sećanje na sve pale borce

Ulazak SAD u rat je dao odlučujući doprinos pobedi, smatra Dadli. Ali, sećanje na rat sto godina kasnije bi, kaže, trebalo da bude obeleženo drukčijim duhom: „Svi vojnici su učestvovali u ratu da bi branili svoju zemlju. Komemoracije ne bi trebalo da posluže za slavljenje pobede, već za sećanje na vojnike koji su se u ratu borili za svoju domovinu.“

Više od 150.000 ljudi godišnje poseti muzej u Kanzas Sitiju. Tamo nije izložena samo američka perspektiva, već i druga viđenja rata. Predstavnici muzeja rade zajedno sa Komisijom za stogodišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata na organizaciji svečanosti i komemoracija. Jedno je sigurno: glavne svečanosti će se održavati tek 2017, sto godina nakon ulaska SAD u Prvi svetski rat.

Autor: Gero Šlis / sb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković