Zaboravljeni evropski istok okrenut Kini

Od 2012. godine Kina i šesnaest evropskih zemalja neguju ekonomsku platformu koja ljuti Evropsku uniju jer se Peking u vezi sa tim pitanjem ne konsultuje sa Briselom. S druge strane, kineska vlada je mišljenja da može da sklapa poslove sa suverenim zemljama, ukoliko one to žele. Sa Briselom to nema nikakve veze. A suverene zemlje to žele.

Saradnja Pekinga sa delom zemalja srednje i istočne Evrope (CEE) označava se jednostavno kao mehanizam 16+1. Šesnaest evropskih zemalja više od tri godine razvijaju sa Kinom zajedničke projekte, sklapaju ugovore i profitiraju jedna od druge. Ukoliko se pogleda spisak tih zemalja, jasno je da je među njima više onih iz istočne, nego iz centralne Evrope.

Investicije sa skrivenim motivima

Kina investira u ekonomski posrnulu Istočnu Evropu – i to ne bez skrivenih motiva. U utorak i sredu ove sedmice (24. i 25.11), zemlje–učesnice sastale su se po četvrti put, a prvi put u Kini. Kineski premijer Li Kećijang pozvao je predsednike i premijere zemalja u grad Sudžo u blizini Šangaja. Predviđeno je da ih u Pekingu primi i predsednik Kine Si Đinping. Prvi put Kina se fokusira isključivo na istočnu Evropu.

Grupa 16+1 nije klub u kome se diskutuje. Od prvog sastanka u Varšavi, već je nekoliko projekata uspešno realizovano – istočna Evropa će pre svega u oblasti infrastrukture, ali i u energetskom sektoru biti postavljena na noge. U energetskom sektoru Kina pomaže Rumuniji sa oko milijardu dolara u izgradnji nove elektrane na ugalj. Pre dve sedmice, kako javlja kineska novinska agencija Sinhua, potpisan je sporazum prema kojem će kineski „General Nuclear“ izgraditi dva nova bloka u rumunskoj nuklearnoj elektrani Černavoda. U Srbiji, Kinezi modernizuju termoelektranu.

Već u prošloj godini Kinezi su po prvi put u Evropi izgradili most – i to u Srbiji. Početkom ove godine, Peking je potpisao ugovor o modernizaciji 370 kilometara železničke pruge na relaciji Beograd-Budimpešta. U Makedoniji će biti izgrađena dva nova autoputa u vrednosti od 580 miliona evra, što finansira Kineska banka.

Umrežavanje i širenje trgovačkih puteva

Pritom se ne radi samo o boljem umrežavanju same istočne Evrope, već i Kine sa istočnom Evropom. Od pre dva meseca uvedena je direktna avionska linija između Praga i Pekinga. Prva direktna železnička linija između Poljske i Kine otvorena je još 2013. godine. Otada je kontejnerima potrebno petnaest dana da iz kineskog Čengdua stignu u Lođ, treći po veličini poljski grad.

Sve su to projekti za koje Brisel nema novaca ili vremena. To je rupa na tržištu koju Peking s pravom koristi. I to se ekonomski isplati. Obim trgovinske razmene između Kine i zemalja CEE 2010. godine je iznosio 43,9 milijardi američkih dolara. Prošle godine porastao je za skoro 17 milijardi evra. Zemlje su zato Pekingu i politički zahvalne.

Prestižni projekat „Novi put svile“

Uz to, svi ti projekti uklapaju se u jedan od najvažnijih kineskih spoljnopolitičkih projekata: Novi put svile. To bi trebalo da bude svojevrstan most koji će povezivati Kinu sa Evropom, a čiji bi uzor bila čuvena stara trgovačka ruta. Za tu viziju Peking planira da u prvoj fazi izdvoji četrdeset milijardi dolara i isključivo zbog te vizije osnovana je Azijska infrastrukturno-investiciona banka sa ukupnim kapitalom od sto milijardi evra. Jedan od osnivača je i Nemačka.

Formula je, dakle, jednostavna: što je bolja infrastruktura šesnaest zemalja, to će uspešniji biti projekat Novi put svile. Na sastanku 16+1 u decembru 2014. godine, kineski premijer Li Kećijang zato je najavio da planira da podstakne razvoj regiona sa najmanje deset milijardi dolara. U istočnoj Evropi već se rasplamsalo takmičenje za naklonost Pekinga. Poljski predsednik Andžej Duda, recimo, već ima ideju koju bi ulogu Poljska mogla da ima u projektu: njegova zemlja trebalo bi da bude svojevrstan logistički centar. Direktna železnička linija Lođ-Čengdu predstavlja neku vrstu početka.

Traži se most ka zapadnoj Evropi

Naravno da Kina svojim angažmanom na istoku traži i novi pristup ka zapadnoj Evropi – na sporedni ulaz. Brisel je međutim sam kriv. Istočna Evropa suviše dugo je bila ostavljana po strani. Zapostavljeni istok okrenuo se ka Aziji tek kada je primetio da njegovi problemi nisu prioritet Brisela. Pored Poljske, i Češka i Bugarska su tokom posete kineskog ministra spoljnih poslova Vanga Jia pokazale veliku zainteresovanost za centralnu ulogu u projektu Novi put svile. Vang je tom prilikom istakao da Kina nije samo zainteresovana da neguje partnerstvo sa starim centrima moći, poput Velike Britanije, Nemačke i Francuske, već i sa svim evropskim vladama – pod motom „Novi počeci, nova polja, nove vizije“, pod kojim se sada održava sastanak 16+1.