„Za svoje bolje sutra“
Verovatno niste čuli za njih, a trebalo bi. Jer, oni svojim životnim pričama najbolje ruše predrasude o Romima. Dopisnica DW Sanja Kljajić razgovarala je sa nekoliko vojvođanskih Roma koji su uspeli u onome što rade.
Inženjer, taksista, filantrop...
U pauzama između vožnji, Saša Barbul nam se javlja iz Beča, gde trenutno taksira. Rođen je u Žablju, završio je mašinstvo, studirao novinarstvo, radio kao kasir, majstorisao, a uporedo glumio i snimao dokumentarne filmove o Romima. Danas širom Beča organizuje humanitarne projekcije tih filmova, a novac, obuću i garderobu prikupljenu od ulaznica nosi Romima u Srbiji.
Junakinja Belvila
U njenu je biografiju stala priča čitave romske zajednice u Srbiji. Borka Vasić je preživela nasilje, diskriminaciju, preprodavala veš da preživi od danas do sutra i živela u kartonskom naselju kod Belvila. Kada su ih 2009. godine tokom Univezijade ogradili žicom, aktivirala se u borbi protiv nasilnog iseljavanja Roma. Izborila se da 93 porodice iz neformalnih naselja dobiju pravi krov nad glavom.
Zapošljava 11 žena
Suočena s nedostatkom posla, Pava Novakov Čabrilovski pokrenula je sopstveni biznis održavanja higijene u stambenim i poslovnim objektima. „Bilo je puno neizvesnosti, prepreka, dilema, ali uspela sam da se suprotstavim i preskočim sve običaje, tradiciju i stereotipe i izborim se za svoje bolje sutra.“ Danas zapošljava 11 žena i održava više od 100 zgrada i desetine poslovnih prostora.
Pravnik
Milan Nikolić je završio Pravni fakultet u Novom Sadu i radi u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. „Svakodnevno ohrabrujem romske nevladine organizacije i pripadnike romske nacionalne manjine da prijavljuju slučajeve diskriminacije, jer predstavljaju najugroženiju nacionalnu manjinu. Oni to retko čine, zbog nepoverenja u rad organa i nepoznavanja pravnih mehanizama zaštite.“
Novinar
Božidar Stojkov je novinar romske redakcije Radio-televizije Vojvodine. „Prikazujemo šta institucije jesu, a šta nisu uradile kako bi poboljšale položaj Roma i promovišemo pozitivne primere kako bi oni postali rol-modeli. Koristimo romski jezik, pa naši sagovornici slobodnije pričaju o svojim problemiima, a samim tim što se u našim emisijama čuje romski jezik, doprinosimo i njegovom očuvanju.“
Glumac u Beču
Kao stipendista organizacije „Kultur Gema“, 2015. Saša je napravio i prvi Romski filmski festival u Beču „Opre Roma Film Festival“, a oprobao se i u glumi, i to uz velika filmska imena u Austriji. Njegova najznačajnija uloga bila je u filmu „Večni život“ (Das Ewige Leben).
Umetnik
Zoran Jovanović iz Novih Karlovaca osnivač je prvog romskog pozorišta u Evropi – „Suno e Rromengo“ (Romski san). Za 10 godina postojanja uradili su više od 20 predstava, osvojili desetine nagrada i proputovali Evropu. Kroz teatar pokreta i prizora, uz veoma malo verbalnog, na sceni su prikazali i svetske klasike, ali priče o Romima – njihovu tradiciju, muziku, ples, običaje, istoriju i stradanje.
Pozorište i serija
Poslednjih pet godina, međutim, nema novca za njihov rad. „Ali nismo ga ugasili, niti ćemo. Samo je pitanje dana kad će neko prepoznati važnost postojanja ovakve kulturne institucije.“ U međuvremenu, pripremaju televizijsku seriju na romskom jeziku o vojvođanskim Romima posle Drugog svetskog rata, koju će ponuditi RTV-u.