"Za mene je Kosovo nezavisna država"
10. oktobar 2018.
DW: Gospodine Komšić, da li je posle izbora na pomolu dugotrajna ustavna i politička kriza u BiH kako mnogi predviđaju?
Željko Komšić: Mislim da nije, barem ja ne vidim nikakav razlog za nju, ni institucionalni ni politički, osim ako neko želi zaista da izaziva tu krizu. Ali onda to pitanje treba uputiti onome ko to želi. Rezultati izbora su takvi kakvi su. Izbori su sprovedeni u skladu sa pravilima koja važe od 1996. godine do danas. Sve je bilo isto, nije bilo razlike ni u metodi ni u načinu realizacija tih izbora. No to da li se nekome sviđaju rezultati je sasvim druga stvar i to, moram priznati, nikoga institucionalno ne zanima. To je dakle stvar političke volje da li neko priznaje rezultate izbora ili ne priznaje.
„Dodik nema neku super moć"
Čeka Vas vrlo teška utakmica u Predsedništvu BiH. Član Predsedništva iz reda srpskog naroda Milorad Dodik sumnja u održivost BiH i radi na njenoj razgradnji, Vama osporavaju legitimitet u jednom od tri konstitutivna naroda. Kako vidite saradnju u Predsedništvu BiH u takvim okolnostima?
Po našem Ustavu ne postoje predstavnici naroda u Predsedništvu BiH. Po našem Ustavu postoje pripadnici naroda u Predsedništvu BiH. Dakle nema takvog legitimiteta. Legitimitet se po našem Ustavu ne izvodi iz naroda kao kolektiviteta nego se izvodi iz građana. Dakle ta priča o legitimitetu je potpuno besmislena. HDZ je pokušava plasirati na način da potpuno odvoji ljude u ovoj zemlji. To neće proći. Što se tiče Predsedništva BiH ja sam već dva puta bio njegov član i tada je tamo bio Nebojša Radmanović iz Dodikove stranke. Mi smo solidno radili.
Kako će se Milorad Dodik ponašati ne znam, ali mu je pametnije da se ponaša racionalno. Jer u Predsedništvu je način donošenja odluka takav da ako se krene sa blokadama i provociranjem obično vam se to razbije o glavu na način da onda ne možete dobiti ono do čega je vama stalo.
Ne znam dakle šta će Dodik uraditi, ali vam sada tvrdim da ako krene sa blokadama da će to biti veliki problem i po njega i na kraju po Republiku Srpsku u koju se on toliko zaklinje jer to može rezultirati time da se ne donose odluke koje su bitne i za Republiku Srpsku.
„Nastavio bih raditi na putu BiH ka EU, ali neću dati da idemo u NATO", kaže Dodik. Vi kažete: „Mislim da je NATO jedna vrsta prioriteta u odnosu i na EU zbog sigurnosti". Kako mislite postići kompromis sa Dodikom po ovom pitanju?
Dodik nema neku super moć. Odluka o NATO-u i aktivaciji MAP-a je donesena. Ona nikada nije opozvana, promenjena ili poništena. Sve što Dodik može je da traži da se ta odluka menja, ali za to nikada neće dobiti saglasnost druga dva člana Predsedništva. Dakle ta odluka zvanično postoji.
Dobar znak od Vučića
U prethodna dva mandata bili ste jako oštri i prema odnosu Srbije prema BiH. Kakav će biti odnos prema Srbiji?
Isti kao i prema Hrvatskoj. Dakle sve dok se poštuje ono što je standard u odnosima susednih zemalja pogotovo kada naglašavamo da su to prijateljske zemlje treba da važi za svakoga – i za BiH, i za Hrvatsku i za Srbiju. To je ono što je jedna normalna i očekivana pozicija od svakoga ko se zove šefom države.
No imali ste mešanje i iz Beograda tokom predizborne kampanje. Čak je i kandidat Saveza za pobedu Mladen Ivanić reagovao na podršku Beograda Dodiku.
Jesu u prvom delu. Međutim onda je u drugom delu kampanje došlo do naglog izmicanja zvaničnog Beograda iz kampanje u BiH. Znate da je poseta predsednika Vučića bila najavljena pa se onda odjednom odustalo od toga. Ja neću da komentarišem razloge zbog kojih je to došlo iako su mi poznati. To je opet stvar predsednika Vučića, ali mislim da je to izvlačenje predsednika Vučića kao šefa susedne države iz kampanje u BiH dobar znak.
Je li to i dobar znak da ćete imati dobru saradnju sa Vučićem?
Ja sam spreman imati sa svakim dobru saradnju i sa gospođom predsednicom Republike Hrvatske i sa gospodinom predsednikom Srbije, naravno i Crne Gore. To meni ne predstavlja problem, ali samo tražim da se zna gde su granice BiH i da se to prihvati i gde su granice uobičajenog diplomatskog ponašanja pa čak i finog ljudskog ponašanja kada je reč o BiH.
Promena granica bi bila opasan presedan
Kada smo kod granica poslednjih mjeseci se govori o temi za koju se mislio da je stavljena ad acta, a to je eventualna promena granica u regionu. Kakav je Vaš stav o tome?
Ja mislim da granice BiH ne treba menjati, dirati i razmenjivati teritorije jer se time stvara opasan presedan. Granice BiH su utvrđene, one se znaju i potvrđene su i nalogom tzv. Badinterove komisije i mislim da jednostavno BiH mora insistirati na nepromenjivosti tih granica.
Odnosi li se taj Vaš stav i na Srbiju i Kosovo?
Ja vam ne mogu govoriti u ime Srbije i Kosova.
Pitam Vas to zato što su mnogi, kada se spominajala ta tema, pravili paralelu sa BiH.
Pa mnogi to mogu vezati sa BiH, ali im neće biti dopušteno da to vežu za BiH. To nema veze sa BiH. Šta će Srbija i Kosovo uraditi je njihova stvar i bilo bi vrlo nepristojno i prelazilo bi granice uobičajenog diplomatskog ponašanja mešati se u to. Ja imam svoje mišljenje, ali to je moje privatno mišljenje.
A to je?
Kažem vam: to je moje privatno mišljenje. Ja zaista želim da se odnosi Srbije i Kosova reše na način da su to odnosi dve susedne i prijateljske države. Kako će oni rešavati te odnose je njihov problem. Ja nemam dileme da je Kosovo nezavisna država. Odmah da znate da je to moje mišljenje.
Koja će biti Vaša pozicija tokom narednog mandata kada je reč o eventualnom priznanju nezavisnosti Kosova. Hoćete li ostati na onoj poziciji koju je Haris Siljadžić jednom prilikom fomurlisao na način "dogovorili smo se da o tome ne raspravljamo jer znamo da se nećemo dogovoriti"?
Moja pozicija vam je apsoulutno jasna. Rekao sam da je Kosovo nezavisna država i da bi BiH bilo pametno da to uradi, ali sa Miloradom Dodikom u Predsedništvu ja čisto sumnjam da ćemo doći do te odluke, ali ja vama ne krijem svoj stav: Dakle po meni je Kosovo nezavisna država.
EU propušta vrlo važnu priliku u regionu
Šta očekujete od EU i međunarodne zajednice u narednom periodu kada je u pitanju BiH?
Ne očekujem baš previše iskreno govoreći. EU očigledno ima strašnih problema unutar sebe. EU ima ne samo problem migrantske krize, EU unutar sebe ima strašnu navalu i desničarskog populizma, a vrlo često i jednu vrstu desničarskog šovinizma i EU mora naći odgovore na neka pitanja unutar nje same. Ne očekujem neku značajnu promenu u tome. Mislim da će se priča zadržati na nivou izjava da smo dobrodošli u EU, ali da moramo mnogo posla da uradimo. Ja ne mogu deliti savete ljudima ni u Briselu ni u državama članicama EU, ali mislim da propuštaju vrlo važnu priliku, gotovo strateški važnu priliku, da ceo ovaj region integrišu čim pre u sastav ujedinjene Evrope. Ostavljajući tu rupu bojim se da će uticaj sa Istoka i Jugoistoka sve više jačati u Evropi.
Željko Komšić, kandidat Demokratske fronte, je izabran za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda na Opštim izborima 2018. godine. Komšić je do sada dva puta obavljao funkciju člana Predsedništva BiH. U prethodna dva mandata bio je kandidat Socijaldemokratske stranke BiH. Nakon napuštanja SDP-a osnovao je Demokratsku frontu.