Za i protiv legitimacije o imunitetu na koronu
24. septembar 2020.
Pokažete legitimaciju o imunitetu i uđete u autobus, na koncert ili u starački dom. Da li bi život usred pandemije mogao da se organizuje na taj način? Onaj ko je pregurao kovid 19, ne bi više morao da se pridržava pravila o suzbiijanju pandemije. Ali, zar to ne bi stvorilo dvoklasno društvo s novim privilegijama i diskriminacijom? I šta je sa zaštitom podataka.
Ideja o uvođenju legitimacije o imunitetu pojavila se takođe i u nacrtu zakona nemačkog ministra zdravlja Jensa Špana (CDU). To je izazvalo protivljenja i to ne samo u redovima opozicije, već i u vladajućoj koaliciji. Špan se potom krajem aprila odlučio da to izbaci iz nacrta zakona i konsultuje Etički savet. U Etičkom savetu 24 vrhunska stručnjaka iz različitih oblasti diskutuju o komplikovanim temama, poput eutanazije ili dobrobiti životinja. Polovinu članova imenuje vlada, polovinu parlament.
-pročitajte još: Srpska studija kolektivnog imuniteta na koronu
Antitela ima-nema
Otada se mnogo toga dogodilo na polju istraživanja kovida 19. Virusolozi su u početku verovali da onaj ko preleži bolest stiče imunitet i ne može ponovo da se zarazi. Ali, tokom leta se pojavilo više izveštaja koji govore o ponovnim infekcijama i antitelima koja su nestala iz krvi. U međuvremenu se naveliko istražuje, koliko dugo i koliko efikasno imuni sistem može da izgradi sopstvenu zaštitu. Početkom septembra, švajcarski virusolog Rihar Nejer za DW je izjavio: „Neosnovana su nadanja da se legitimacijom može jasno kazati ko prenosi virus, a ko ne“.
Sada i Etički savet savetuje da se, „s obzirom na medicinsko-naučno aktuelno stručno stanje“ ne uvodi legitimacija o imunitetu. Ukoliko bi se prevazišla „neisgurnost“, legitimacija bi mogla da bude jedna od opcija. To doduše misli samo polovina Saveta, druga polovina je skeptična. Dakle – pat situacija među ekspertima.
Bez jasnog saveta politici
Uprkos intenzivnim i kontroverznim debatama, Etički savet ne može da objavi kompromisni stav, saopštila je predsedavajuća Savetu Alena Buiks na konferenciji za novinare u Berlinu. Ali, Savet želi da različite glasove objavi transparentno. Bila je to i u prošlosti „dobra praksa“, izjavila je ta profesorka medicinske etike. Buiks se nada da je rezultat 50:50 „signal polarizovanom društvu“, da se stručno debatuje o različitim pogledima. Ima dobrih razloga za to sa obe strane, dodala je.
-pročitajte još: Koliko su korisni testovi na antitela?
Za i protiv
Politika tako na ruke dobija „opreznu normativnu orijentaciju“, ako se „situacija sa dokazima“ poboljša – dakle naučna saznanja o imunitetu, objašnjava Karl Fridrih Getman, kao predstavnik zagovornika legitimacije u Savetu.
Ali, „za“ ni u toj grupi ne znači pledoaje za legitimaciju o imunitetu koja otvara sva vrata, naglasio je jasno taj profesor filozofije. Umesto toga, legitimacija bi trebalo da se „koristi u određenim, zakonski regulisanim slučajevima“ – na primer za posebno ugrožene ljude ili zanimanja, odnosno tamo gde je važan direktan ljudski kontakt.
Grupa koja je za legitimaciju to argumentuje time da bi država morala da vrati ograničenja sloboda. Ali trebalo bi takođe da prihvati i određeni rizik. Zloupotrebe bi država, kao i obično, morala da reguliše novčanim ili drugim kaznama.
Alternative i neželjena dejstva
Oni koji su protiv odbacuju uvođenje legitimacije, ne samo „zbog naučne nesigurnosti, već i iz moralnih i praktičnih razloga“. Tako bi ljudima mogao da bude uskraćen pristup centrima za stručno obrazovanje. Drugačije bi pak moglo da bude u određenim oblastima – dakle obavezujuće u, na primer, medicini, oblasti nege, uslugama čišćenja, u obdaništima i školama.
U osnovi se radi o tome da ljudi ne bi mogli da zaraze druge, a manje da li je neko imun, objasnila je profesorka etike Judit Zimon. Za to su dovoljni negativni testovi. Tako bi rodbina ili dušebrižnici mogli da posećuju i paze stare ili invalidne osobe.
Osim toga, postoji opasnost da će to podstaći i neke mutne radnje. „Na primer, ako se neka osoba zbog teške ekonomske situacije ili koristi svesno izlaže rizicima infekcije“, kaže Zimon naglašavajući dakle neželjene efekte. Politički protivnici projekta se osećaju potvrđenim odlukom Etičkog saveta i oštrim rečima podvlače svoje odbijanje. Tako je potpredsednik poslaničke grupe nemačkih liberala (FDP), Mihael Tojrer govorio o „šamarčini za Špana“. Berbel Bas, potpredsednica poslaničke grupe Socijaldemokrata (SPD) diskusiju je nazvala „fantomskom debatom“.
Narednih dana i nedelja Vlada Nemačke će predstaviti prerađene planove za pandemiju za početak hladnog godišnjeg doba. Još je nejasno da li će se u njemu pojaviti i – legitimacija o imunitetu.