„Za Gorbačova je kriv Zapad“

Na proslavi 25. godišnjice pada Berlinskog zida, bivši šef sovjetske države i partije Mihail Gorbačov izneo je teške optužbe na račun Zapada. U vezi sa sukobima u Ukrajini, on je rekao da se svet nalazi na pragu novog Hladnog rata, a da neki kažu da je on već i počeo. Dodao je i da je poslednjih meseci došlo do „sloma poverenja“. Gorbačov je optužio zapadne zemlje i SAD da nisu održale obećanje dato Rusiji posle političkog zaokreta iz 1989, te da su, umesto toga, proglasile pobedu u Hladnom ratu i izvukle prednosti iz slabosti Rusije: „Događaji poslednjih meseci su posledice jedne kratkovide politike i pokušaja da se postigne svršen čin i da se ingorišu interesi partnera“.

Prema rečima Mihaila Gorbačova, Zapad je još 90-ih godina počeo da podriva odnos poverenja sa Rusijom, koji je omogućen mirnom revolucijom u Nemačkoj te u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Kao primere za to ponašanje on je naveo „proširenje NATO, Jugoslaviju i pre svega Kosovo, planove o protivraketnim sistemima, Irak, Libiju i Siriju“, i rekao: „i ko najviše trpi zbog tog razvoja? – Evropa, naša zajednička kuća.“ Gorbačov je ranije često kritikovao ruskog predsednika Putina, a sada je zatražio razumevanje aktuelne politike Moskve i založio se za postepeno ukidanje međusobnih sankcija između EU i SAD na jednoj, i Rusije na drugoj strani. Evo karakterističnih komentara objavljenih tim povodom u nemačkim dnevnim listovima.

Nirnberger nahrihten (Nirnberg): „Gorbačov vidi opasnost da se Evropa ponovo podeli zidom. I to zidom koji nije od betona i bodljikave žice, već se sastoji od predrasuda, netolerancije i istorijskog osećanja nadmoći Zapada nad Rusijom. To i Hans-Ditrih Genšer slično vidi. Vesti iz Ukrajine pokazuju koliko su obojica u pravu: dok se u Berlinu slavi (25 godina nemačkog ujedinjenja) u Donbasu besne najžešće borbe u poslednjih nekoliko nedelja. Rusija, ukrajinska centralna vlada i Zapad očigledno su se zatrčali u politički i vojni ćorsokak – iz koga bi mogli da nađu izlaz uz pomoć starih političara...“

Štutgarter cajtung (Štutgart): „Zapad se predugo osećao kao pobednik nad Sovjetskim savezom i nije ozbiljno uzimao Moskvu kao jednako vrednog partnera. To se sada sveti krizom u Ukrajini. Tek sada, kada Putin ide opasnim i uspešnim kursom konfrontacije sa Evropom, sa njim se razgovara na ravnoj nozi. EU mora da pošalje Moskvi signal da je razumela poruku. S druge strane, i Putin bi morao da se vrati konstruktivnoj politici. Tada bi aktuelna kriza mogla da bude početak nove ravnopravne saradnje.“

Badiše cajtung (Frajburg): „Za Gorbačova je kriv Zapad. Prema njegovom poimanju istorije, pre svega su Rusija i NATO posle raspada Sovjetskog Saveza iskoristile slabost Rusije i proširile svoju sferu uticaja. To stanovište ne uzima u obzir da su zemlje Istočne Evrope koje je tlačila Moskva, posle političkog zaokreta stremile Zapadu – da bi osigurale svoju slobodu. U to spada i slobodan izbor partnera u savezu. On je Nemcima bio garantovan. Da li je to pravo drugima trebalo osporiti? Gorbačov je pod stare dane postao portparol Putina, koji daje pravu važenje samo kad mu to koristi.“

Minhner merkur (Minhen): „Gorbačove optužbe na računa Zapada ne odgovaraju realnosti. Hladni rat je počivao na suprotnosti dva sistema, od kojih se jedan – komunizam – pokazao kao nesposoban da funkcioniše. Zapad nije slavio pobedu na Rusijom, već trijumf demokratije i tržišne privrede nad diktaturom, i gajio je nade da će Rusija ubrzo zauzeti svoje mesto u svetu koji karakteriše mirno rivalstvo. Ali, to je bio pogrešan zaključak. Sirovinski gigant nikada nije ozbiljno tražio svoju ulogu. Umesto da od Rusije napravi ekonomski-tehnološkog globalnog igrača. Putin očigledno sanja o ulozi dominantne svetske sile i razmišlja u kategorijama starih sfera uticaja.“