Zašto u Nemačkoj ne zamrzavaju cene?

Da ste me pre neki dan pitali pošto su tačno ulje ili šećer, ne bih znao da vam kažem, jer jedna od prednosti gastarbajterskog života je da baš ne moraš u cent da znaš šta koliko košta. Kad su pak u Srbiji zamrznute cene osnovnih životnih namirnica dao sam se u reporterski zadatak.

Suncokretovo ulje u bonskom Lidlu košta 1,39 evra (u Srbiji 1,5 do 2 evra), pšenično brašno 45 centi (u Srbiji 54 do 79 centi), kristal-šećer 79 centi (u Srbiji 67 do 80 centi), dugotrajno mleko sa 3,5 odsto mlečne masti 80 centi (u Srbiji sa 2,8 odsto masti košta od 72 centa do evro).

Kod svinjetine je teže jer Nemci nisu baš fiksirani na butkice, više nekako na leđa. Kilogram za pečenje može da se kupi za 6,99 evra (u Srbiji but skuplji od 5 evra).

Verovatno bih u Bonu prošao i jeftinije da sam obišao Aldi, Peni, Neto i još poneki diskont. Ali i ovako, kao što se vidi, nemački potrošač prolazi bolje od srpskog, čak i kad ne računamo da su prosečne plate u Nemačkoj oko šest puta više.

-pročitajte još: Inflacija u Nemačkoj 5,2 odsto

O ceni viršle u DDR-u

Vlada Srbije je na opštu skupoću reagovala zamrzavanjem cena pet pobrojanih namirnica, i to na nivo od 15. novembra. Cene bi trebalo da su zakucane na tom nivou barem 60 dana, a verovatno će biti i duže. Čemu to služi? I kako to da su ti artikli u Nemačkoj toliko jeftiniji nego u Srbiji?

U pomoć zovem kolegu Henrika Bemea, urednika ekonomske redakcije DW. On je pola života proveo u DDR i nema dobro mišljenje o zamrzavanju cena. „To uništava tržište i može samo jedno kratko vreme da funkcioniše. U DDR-u je bokvurst (vrsta debele viršle) na kiosku uvek koštao 85 pfeninga, a zemička 10 pfeninga, senf ide uz to za džabe. Cena se nikad nije menjala. Na kraju je država sve subvencionisala i – bankrotirala.“

Cena viršle bila je takoreći stvar od državnog značaja.

Ali, zar ne pomaže barem sirotinji kad su ograničene cene osnovnih stvari? „To im ne koristi ništa“, kaže Beme. „Mnogo je bolje da država grupi ugroženih ljudi da pare, jer zamrzavanjem cena više pomažete onima koji mogu da priušte skuplje ulje ili brašno. Sada i bogati kupuju po zamrznutim cenama.“

Nije jeftino uvek dobro

A zašto je, pitam, u Nemačkoj hrana tako jeftina? „Zbog Aldija i Lidla. Mi Nemci smo izmislili diskonte“, priča Beme. „Oni imaju divovsku tržišnu moć, mnogo nabavljaju i ubijaju cene. Proizvođači koji hoće da budu kod njih na listi artikala moraju da ispune ekstremne uslove kvaliteta i količine koju mogu da dopreme. Ko to ne uradi, leti napolje, a to proizvođači ne mogu sebi da priušte. Zato izlaze u susret i cenama.“

Drugi razlog što je jeftino, priznaje Beme, jeste što su Nemci kod hrane praktični i nimalo prefinjeni – daj što više za što manje pare. „Recimo, u Francuskoj hrana ima veću vrednost, naprosto su Francuzi većinski drukčije određeni prema hrani. Tamo su zato navikli na viši nivo cena.“

Nešto se mislim, lako je Nemcima da budu ovako ili onako određeni prema hrani kad im se uglavnom može. Kod njih se ne zamrzavaju cene.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.