Zašto „Islamska država“ teroriše hrišćane?

Još uvek je nejasno šta su teroristi „Islamske države“ (IS) učinili sa 220 hrišćana koje su prethodno oteli iz više sela na severu Sirije. U najboljem slučaju, pokušaće da ih zamene za džihadiste u sirijskim zatvorima. U najgorem, oteti hrišćani završiće kao žrtve terora. Taj čin bi međunarodnoj javnosti mogao da bude predstavljen kao objava rata hrišćanima i hrišćanstvu. Kako to izgleda Zapad je već imao priliku da se uveri kada su teroristi otete libijske Kopte pogubili pred kamerama.

Ako je suditi prema onome što „Islamska država“ poručuje svetu, surova pogubljenja predstavljaju početak daleko veće borbe, koja se, barem za sada, vodi na južnoj strani Mediterana. „Ideja je da se osvoji Rim“, izjavio jedan od dželata sa kapuljačom na glavi i nožem u ruci.

Religijsko obrazloženje

Krajem leta 2014, IS objavljuje četvrto izdanje magazina „Dabiq“. Naziv je aluzija ime sirijskog grada na severu te zemlje. Prema verovanju islamista, tu će odigrati odlučujuća bitke između hrišćana i muslimana, neposredno pre kraja sveta.

Na naslovnoj strani je Trg Svetog Petra u Rimu, nad kojim se vijori crna zastava džihadista. Vođa „Islamske države“ Abu-Bakr al-Bagdadi je u decembru prošle godine jasno poručio da njegov pokret, „uz blagoslov Alaha“, želi da osvoji Rim.

Religijsko obrazloženje za objavu rata hrišćanskom svetu proizilazi iz dokumenta koji je „Islamska država Irak“ objavila još 2007. godine. Naslovljen je po tradicionalnoj izreci propovednika Muhameda: „Proglas o rađanju Islamske države“ – „Muslimani treba da upravljaju muslimanima. Ako u nekom mestu živi više od tri muslimana, oni moraju imenovati svog komandanta“, obrazlažu autori tog dokumenta.

Spas muslimana garantuje život u okruženju u kojem se primenjuje Šerijat. Kanonski tekstovi ne nagoveštavaju veličinu teritorije kojom bi suniti trebalo da upravljaju. Međutim, s obzirom na „globalno muslimansko prisustvo“, može se zaključiti da IS teži uspostavljanju kontrole nad sunitskom teritorijom koja se prostore čitavim svetom. Imajući u vidu sve veću dominaciju te religije, svaka osvojena oblast automatski se priključuje kalifatu.

Ekspanzija tzv. „Islamske države“ zasnovana je na tri osnovna principa: nikajah (teror i razaranje), tavahuš (nemilosrdna brutalnost) i na kraju tamkin (uspostavljanje kalifata). U to da je IS u svojim namerama ozbiljna, više nema nikakvih sumnji.

Ciljevi terora

O ciljanim napadima na hrišćane piše američke istoričar i filozof Hamid Dabaši koji tvrdi da se iza njih kriju četiri cilja. Prvo, hrišćani važe za najstarije stanovništvo na Bliskom istoku i vidljiv su simbol multikulturalnosti i multikonfesionalnosti regiona. IS želi to da uništi. Drugo, na meti napada su verske manjine poput hrišćana, šiita i jezida što predstavlja podsticanje međuetničkih sukoba i ugrožavanje stabilnosti država u regionu. I treće, napadi imaju za cilj da isprovociraju Evropsku uniju i SAD nebili se oni upustili u vojnu intervenciju. Time bi mogli da kažu kako je islam u ratu sa ostatkom sveta. Jer, ako Zapada staje u odbranu hrišćana, to znači da napade „Islamske države“ tumači kao napad na sopstvene redove. Pri tom, navodi Dabaši, javnost ne uviđa da su među žrtvama uglavnom – arapski hrišćani.

Četvrto, terorisanje verskih manjina predstavlja pokušaj da se ostavi utisak nepobedivosti, naročito nakon poraza u Kobaneu. Istovremeno, novi napadi i borbe teroristima garantuju prominentno mestima u medijskom prostoru.

Na Zapadu bi se mogao pridodati još jedan cilj džihadista. U okolnostima, u kojim se konstantno govori o borbama protiv „Islamske države“, nastaje plodno tlo za podsticanje islamofobije, što dovodi do dodatne radikalizacije muslimana. Time se stvara fatalni, začarani krug akcije i reakcije, koji je nemoguće prekinute sve dotle, dok se ne prozre strategija terorista.