Vučićevi stručnjaci iz rukava

U osvrtu na promene u srpskoj vladi, Noje cirher cajtung piše da je rekonstrukcija okončana nakon više meseci nagađanja o stranim stručnjacima, u trenutku kada su spekulacije postale „nepodnošljive“: „U potrazi za zapadnjačkim umećem za rekonstruisanu vladu, Aleksandar Vučić je zaigrao i na drugu kartu – dijasporu, preko okeana. Iz rukava je izvukao politički neiskusnog diplomca sa Jejla i saradnika firme Mekenzi – Lazara Krstića. Tvaj 29-godišnjak sada je na čelu Ministarstva finansija i mora da progura svoje planove za štednju pored tvrdokornih predstavnika socijalista i penzionera. Postoje različita mišljenja o tome da li će uvoz zapadnjačkog znanja zaista pokrenuti zemlju. Može li se nešto promeniti sa vrha, sve dok partijske birokrate zaposedaju ministarstva? Da li je znanje zaista element koji nedostaje ili je to sprovođenje u praksi? Balkanci opet sa čežnjom gledaju na Skandinaviju, kao što često čine u teškim vremenima. Tamo, u Danskoj, kako piše list 'Blic', rekonstrukcija vlade je trajala tačno jedan dan.“

Posledice Harhofovog izuzeća

Švajcarski list Noje cirher cajtung piše i o izuzeću člana sudskog veća u postupku protiv Šešelja, danskog sudije Frederika Harhofa: „Šešelj je optužio Harhofa da naginje ka stani optužbe kada se radi o srpskim optuženicima. Harhof je u otvorenom pismu u junu oštro kritikovao oslobađajuće presude za niz srpskih, ali i hrvatskih predstavnika vojske i obaveštajnih službi. Oni su oslobođeni, piše Harhof u svom pismu, zato što su kriterijumi za utvrđivanje saučesništva ili učešća u zajedničkom zločinačkom poduhvatu iznenada pooštreni 2012. godine. Iza novih propisa i oslobađajućih presuda navodno stoji predsednik Tribunala, Amerikanac Teodor Meron. Horhof je spekulisao da su Meronovi postupci odgovor na politički pritisak iz njegove domovine i Izraela. Nije naveo dokaze za to. Zaista izgleda kao da su dokazi direktnog planiranja ratnih zločina sada neophodni za osudu u Haškom tribunalu. Borci za ljudska prava na Balkanu i van njega su zbog toga ogorčeni. Na taj način odgovaraju samo izvršioci, ali ne i inspiratori ratnih zločina. Koje su posledice Harhofovog izuzeća? Za njega samog, to znači da je blizu kraj njegove karijere u Tribunalu. Svaki budući optuženik mogao bi da se žali na tog sudiju. Njegova 'skolonost ka osuđivanju', zvanično je potvrđena. Harhofova pobuna protiv predsednika suda Merona je dakle omanula. To nije neočekivano. Sada je potrebno naći zamenu za Harhofa u postupku protiv Šešelja. Zbog toga će se taj skandalozno dug postupak još više razvući. Optuženik, oduran ratni huškač, ali verovatno ne i ratni zločinac, već je deset godina u Hagu bez presude.“

Misija Fejsbuka – zarada

Vestdojče algemajne cajtung komentariše promene koje uvodi Fejsbuk. Ta društvena mreća priprema nove sporazume sa svojim korisnicima, po kojima će imati pravo da koristi imena i slike korisnika u svrhe oglašavanja. Ako se ti planovi sprovedu u delo, osobe čiji podaci se koriste za reklame neće biti plaćene za to. Uz to, Fejsbuk neće biti obavezan da jasno naznači šta je reklama, a šta ne. Fejsbuk namerava i da iz sadržaja korisnika izvlači podatke za takozvane „personalizovane reklame“, odnosno oglase koji su ciljani na određene grupe korisnika. Najavljuje se i korišćenje programa za prepoznavanje lica na slikama.

„Fejsbuk o sebi navodi: 'Naša misija je da ljudima pružamo mogućnosti da dele sadržaje jedni sa drugima i da stvorimo otvoreniji svet'. Međutim, misija Fejsbuka je pre svega da zaradi novac i to najkasnije otkako je izašao na berzu. Problem je u tome što to preduzeće koje vredi milijarde dolara, računa na neobaveštenost svojih korisnika. Pravni propisi su nejasni, uslovi učlanjenja nerazumljivi. Fejsbuk je tako uspeo da pretvori ljude u elemente za reklame – sa sve slikom i imenom. Ta društvena mreža pri tom besramno koristi svoj monopol na tržištu. Ne postoji prava alternativa. Zbog toga bi korisnici trebalo da odbiju ciljane oglase, dok je to još uvek moguće. I trebalo bi da dobro razmisle da li će i u budućnosti ‘lajkovati' tu firmu.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković