„Vučić ima međunarodnu reputaciju“

DW: Apsolutna većina za Vučića, ali manji broj poslanika iz razloga što je ovog puta čak sedam lista ušlo u parlament. Koji su Vaši prvi utisci?

Norbert Bekman-Dirkes: Najpre da je lista Srpska napredne stranke ubedila svoje biračko telo najavom da će proces evropskih integracija biti nastavljen kao i da će u naredne četiri godine biti nastavljene reforme pokrenute u prethodne dve godine. To pokazuje i izborni rezultat koji je, uz manje promene, u principu ostao isti što govori da vlast ima stabilnu većinu građana iza sebe.

Verujete li zaista da je izbore odlučivalo to što Vučić vodi evropsku politiku?

Odlučujuće su u predizbornoj borbi zapravo bile unutrašnjepolitičke teme. Ekonomska situacija i dalje nije dobra, kriza je trajna i mora se početi sa značajnim reformama. Potrebna je reforma pravosuđa, zdravstvenog i obrazovnog sistema. To su sve stvari poznate o kojima se raspravlja u javnosti i koje se osećaju u svakodnevici. Te teme korespondiraju sa zahtevima koji se postavljaju u pregovorima o pojedinim poglavljima tokom pristupnog procesa Evropskoj uniji. Dakle, unutrašnje reforme i napredak u integracionom procesu su dve strane iste medalje.

Kako tumačite činjenicu da većina građana kaže da živi lošije nego pre tri ili četiri godine, ali da je podrška Vučiću ipak ogromna?

Mislim da je ljudima u Srbiji jasno da procesi traju duže vreme i da ništa od reformi još nije dalo opipljive rezultate. Jedina konstanta je trajna ekonomska kriza. Ima veoma sitnih koraka, tu i tamo poneka investicija – neke od njih i značajne s dosta radnih mesta – ali dve godine nisu bile previše vremena kako bi se konkretni rezultati videli. S druge strane, mislim da nije bilo alternative niti dovoljnog poverenja građana u nekog drugog ko bi eventualno mogao da vodi zemlju. Ako pogledate kampanju, ali i ličnosti na sceni tražeći nekoga ko ima kapacitet da okupi parlamentarnu većinu, onda je to jasno bio Aleksandar Vučić. On ima najjaču međunarodnu reputaciju i najviše poverenja građana.

Rekli ste investicije tu i tamo. Boraveći u Srbiji sigurno ste videli da je premijer tokom kampanje polagao dva kamena-temeljca dnevno, da je na naslovnim stranama novina i na svim televizijama, dok je opozicija u masovnim medijima uglavnom predstavljena u lošem svetlu. Da li je ta medijska pol-pozicija bila odlučujuća za ishod izbora?

Svakako je značajno što delanje vlade nailazi na više pažnje u javnim i privatnim medijima, to je bilo upadljivo i u kampanji. Ali to može značiti i da se sa strane vlade zaista mnogo toga i dešavalo. Opozicija, pogotovo ona do sada prisutna u parlamentu, zadovoljila se time da kritikuje, ali je istovremeno iznosila malo sopstvenih konkretnih predloga zakona i inicijativa kako bi ozbiljno politički bila uzeta u razmatranje. Veliki problem je i podeljenost opozicije kojoj nije uspelo da stvori jedinstven izborni savez. Treba dakle posmatrati obe strane: naravno da je delanje vlade vidljivije, ali teško da može biti drugačije kada opozicija nema konkretne predloge.

Hoće li Vučić konačno vladati sam? Jer često kao da se zaboravlja da je on to mogao i do sada. Ili će ponovo uzeti socijaliste ili nekog drugog u vlast?

Dobro pitanje na čiji odgovor ćemo sačekati. Moja je pretpostavka da je za reformske procese koji predstoje od velike pomoći ako postoji što šira većina i da će Vučić tražiti partnere.

Da li je to taktika: apsolutna moć jednima, ali odgovornost zajednička?

Mislim da jeste. Srbija je krenula jasnim putem ka Evropi i taj put će biti nastavljen. Do sada su u parlamentu bile zastupljene samo proevropske partije, što se sada promenilo. Utoliko je važnije da zemlja, koja naravno ima posebne odnose sa Rusijom, bude jasno opredeljena za evropske integracije i da na tome sarađuju politički odgovorni kako bi taj put bio uspešan. Ljudi znaju da će ovo biti dug put koji se neće završiti na brzinu i koji zahteva brojne promene.

Rekli ste da Vučić uživa simpatije u Briselu i Berlinu. U izbornoj noći je, pomalo neuobičajeno, izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister lično bio u prostorijama SNS. Čini se da je Vučić od cele srpske političke scene ubedljivo omiljeni partner EU. Da li delite taj stav?

U potpunosti. Aleksandar Vučić, kada ga upitate, svakodnevno govori da je proces evropskih integracija nepovratan, da je to cilj Srbije i njegov politički cilj. Mislim da treba da iskoristimo iskustvo koje imamo iz svežih proširenja EU, ali i iz zemalja koje su osnivači Unije, naime da je dobro ako i u Srbiji o tome postoji dijalog.

Često se čuje da je Vučić omiljen u EU jer isporučuje ono što Brisel traži kada se radi o Kosovu.

Znamo da u pristupnim pregovorima Kosovo igra centralnu ulogu. U samoj Srbiji je odnos prema Kosovu naravno vrlo osetljiva tema. Aleksandar Vučić je spreman da ide putem koji će možda na kraju dovesti do rešenja koje zadovoljava sve zainteresovane strane. On je pokazao hrabrost potpisivanjem sporazuma sa Kosovom koji predviđa konkretna poboljšanja za ljude na Kosovu. Shvatio je da uspešan put podrazumeva i promenu pozicija prema Kosovu, a to se može naravno desiti samo u saradnji s evropskim partnerima.

Verujete li da će se Vučić tokom ovog mandata pomeriti u pravcu priznavanja nezavisnosti Kosova? I da će, u skladu s tim, napustiti retoriku „Kosovo je Srbija“?

Najpre, prema srpskom Ustavu je Kosovo deo državne teritorije. Promena Ustava bila bi dugoročniji projekat, ali u poslednje dve godine Vučić u svojim izjavama nije isključio mogućnost promene Ustava iako tu nije eksplicitno govorio o Kosovu. S druge strane, pristupni proces je dugoročan i tokom njega i pitanje Kosova treba urediti na neki način. Na unutrašnjem planu priznanje Kosova nikako neće ići glatko. Možda se u toku pregovora pronađu druge mogućnosti koje bi se kretale između priznavanja i nepriznavanja nezavisnosti.

Da li zbog fleksibilnosti u pogledu Kosova u Briselu i Berlinu nerado govore o negativnim razvojima u Srbiji? Recimo o gušenju slobode medija, napadima na opoziciju ili podeli državnih poslova preko partijske knjižice.

To vidim drugačije. Vidim da se o izveštajima o napretku koje redovno objavljuje EU takođe opisuju i ti problemi. Ti izveštaji nisu tajni dokumenti. Sve te tačke su bile naglašene i u medijskim izveštajima o recimo poslednjem izveštaju o napretku. Takođe, posetioci iz Brisela stalno u intervjuima naglašavaju da će tokom pregovora još štošta morati da bude urađeno na polju borbe protiv korupcije ili u medijskim politikama.

Još jedno pitanje za kraj: strani mediji su se fokusirali posebno na ulogu Vojislava Šešelja u kampanji. Sada ćemo ponovo u parlamentu imati dve nacionalističke liste. Smatrate li da je to problem?

To nije veliki problem jer će sučeljavanje mišljenja o ispravnom političkom kursu sada biti vraćeno u parlament gde i pripada. Do sada je Srpska radikalna stranka privlačila pažnju pre svega populističkim nastupima van parlamenta, gde su iznošeni slabo promišljeni i neutemeljeni predlozi. U parlamentu će morati da rade solidnije.

*Norbert Bekman-Dirkes, 1964, je dugogodišnji političar nemačke Demohrišćanske unije u Severnoj Rajni-Vestfaliji. U političkoj fondaciji Konrad Adenauer bio je zadužen za obrazovne politike, a pre dolaska na čelo kancelarije te fondacije u Beogradu vodio je predstavništvo zaduženo za Letoniju i Litvaniju.