Vučić i Tači -„Balkanski kontrasti"
18. februar 2019.
Novinar Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung pod naslovom „Balkanski kontrasti" piše o prisustvu Grčke, Makedonije, Srbije i Kosova na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. „Miljenici konferencije su bili Aleksis Cipras i Zoran Zaev". Ne samo što ih je hvalila kancelarka Angela Merkel, ne samo što su dobili mirovnu Klajstovu nagradu, već su i na „jednočasovnoj sednici objasnili zašto im je uspelo ono što mnogim političarima danas izgleda nemoguće: da nađu kompromis i misle o interesima suseda."
„Nije bio nikakav slučaj to što je Volfgang Išinger kao šef Konferencije o bezbednosti odmah posle nastupa Ciprasa i Zaeva uveo kontrastni program", pa su se na bini posle Zaeva i Ciprasa pojavili predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Išinger koji ima iskustva sa Balkanom i nekada je bio posrednik EU za Kosovo, bio je i voditelj srpsko-kosovskog razgovora, a njega je uveo pitanjem: zašto njima dvojici nije uspelo ono što je uspelo Ciprasu i Zaevu."
„Najpre je odgovorio Vučić, koji je dobio dosta više vremena da govori od Tačija i kojem je Išinger osim otvaranja dao i završnu reč. Vučić je pomenuo Briselski sporazum iz 2013. sklopljen uz posredstvo EU – tu su se Srbija i Kosovo obavezali da će normalizovati odnose. Srbija je ispunila sve što se tražilo sporazumom, a Kosovo – ništa od toga, rekao je Vučić.- On je ukazao da se na Severu Kosova lokalni izbori održavaju prema kosovskim zakonima, baš kao što je predviđeno sporazumom. Uz to se Srbija nije isprečila kada je Kosovo 2017. dobilo sopstveni međunarodni telefonski pozivni broj."
„Zajednice srpskih opština dogovorene 2013. godine – ni danas još nema. Imali su samo jednu stvar da ispune, to je bilo pre 2126 dana – i ni to nisu uradili, rekao je Vučić. Umesto toga, Kosovo je protivno volji Beograda pokušalo da se učlani u međunarodne organizacije kao što su UNESCO ili Interpol. Nakon što to nije uspelo, jer je Srbija blokirala stvar, Kosovo je uvelo uvozne takse na robu iz Srbije. Vučić je to nazvao krutim i tvrdoglavim."
„Tači je, ponešto nepsretno, odgovorio da se dogovori poput onog o formiranju zajednice srpskih opština može ostvariti samo ako su u skladu sa ustavom jedne zemlje. On nije pomenuo da je kosovski Ustavni sud stvaranje te zajednice u formi koju želi Beograd proglasio ilegalnim. Umesto toga, Tači je podsetio zašto je pomirenje između Srbije i Kosova mnogo teže od dogovora između Atine i Skoplja. Grčka i Makedonija nikada nisu međusobno ratovale, dok je na Kosovu 1998. i 1999. u krvavim borbama život izgubilo 13.000 ljudi."
Mihael Martens opisuje kako je u daljem razgovoru u ledenoj atmosferi postepeno otpadalo titulisanje sa „predsednik" ili „gospodin" da bi se na kraju svelo samo na gola prezimena „Vučić" i „Tači". – „Zvučalo je malo kao školsko dvorište. Nas ne interesuje njihov ustav jer mi ne priznajemo njihovu državu, rekao je Vučić. Lako je stvoriti dramu ili glumiti žrtvu, kontrirao je Tači. Ali, kako je rekao, ceo svet zna da su srpska policija i vojska sprovodile etničko čišćenje na Kosovu. Vučić je zapretio: Mislite li Vi da mi ne možemo da Vam naškodimo? Tači je odgovorio: G. Vučić još nije shvatio da sam ja predsednik suverene države. Vučić je, opet, rekao da je Kosovo upućeno na Srbiju i da ne može da uobražava da nije tako."
„Duel govornika može da se rezimira ukazivanjem da je „spor oko imena" koji je izbio proglašenjem makedonske nezavisnosti 1991, trajao 28 godina. Kosovo je 2008. postalo nezavisno. Prema tome, Tači i Vučić imaju vremena još do 2036. da isto tako hitro nađu rešenje kao što su to učinili Skoplje i Atina", piše Mihael Martnes za Frankfurter algemajne cajtung.
A za Tagescajtung iz Sarajeva piše novinar Erih Ratfelder – o tome kako je telefonski razgovarao sa Evlijanom Berani, „profesorkom iz srpsko-albanske mešovite porodice", čiji je glas „zvučao ponešto razočarano" i nisu uspele, kako je dodao, da je oraspolože ni njegove „čestitke povodom 11-godišnjice nezavisnosti Kosova. „Pri tome ona spada u najvažnije političke autorke svoje zemlje. Postala je slavna zahvaljujući svojim istraživanjima o trovanju albanskih đaka još za vreme srpske vladavine 1991. A kasnija istraživanja o korupciji u upravi UN i izbornim manipulacijama joj nisu olakšale život."
„Iako Srbija Kosovo još vidi kao deo Srbije, za Evlijanu Barani tamo od kraja rata postoji neka vrsta arhitekture stabilnosti. NATO i SAD garantuju nepovredivost granica. Pod tim štitom je donet ustav i stvoren funkcionalan parlamentarni sistem. Kosovo se, kako kaže Beranijeva, i pored toga što Albanci čine 90 odsto stanovništva definiše kao muiltietnička država, manjine su u parlamentu, veli, natproporcionalno zastupljene. No, sada je jedan od stubova te stabilnosti doveden u pitanje".
„Sa predsednikom Trampom, SAD pokušavaju da se širom sveta povuku iz kriznih regiona. Pokušava se i sa dilom za Kosovo. Amerikanci sada podržavaju poziciju koja je rasprostranjena i u Evropi, da između Kosova i Srbije treba da se postigne poravnanje i uz odricanje od sopstvenih pozicija" – Ratfelder u nastavku kratko objašnjava inicijativu o razmeni teritorija – Severa Kosova i Preševske doline."
„Time bi bila podrivena dosadašnja pozicija EU i SAD da se na Balkanu ne dozvoljavaju promene granica po etničkoj osnovi. To bi moglo da dovede do nesagledivih posledica po Bosnu, ali i u vezi sa Ukrajinom, upozoravaju kritičari, među kojima su i trojica bivših visokih predstavnika u Bosni i Hercegovini, među njima i nemački političar Kristijan Švarc-Šiling."
Evlijana Barani, prenosi Erih Ratfelder, vidi u narodu veliki otpor ideji o razmeni teritorija, očekuje da će se pritisak EU i SAD povećati, ali kaže i da prema Ustavu o tome može da se odlučuje samo u parlamentu, „a većina je protiv toga".
Priredio: Saša Bojić