Vučić i Nikolić – dobar i loš policajac

„Tomislav Nikolić je izgradio imidž galamdžije“, piše Zidojče cajtung: „Taj 63-godišnjak je od 2012. godine predsednik Srbije. Ali nacionalista se do sada nije pokazao kao državnik-diplomata. Tek što je izabran, negirao je genocid u Srebrenici koji su 1995. godine počinili bosanski Srbi nad 8.000 muslimanskih Bosanaca. Nikolićev novi pothvat jeste da predstavi još uvek nezvanični plan kako da Srbija povrati Kosovo. Televizija B92 izveštava da predsednik želi Kosovo da proglasi za autonomni deo Srbije. Za Kosovo to nije samo provokacija, već i pretnja. Mala republika nezavisnost je proglasila 2008. godine. SAD i većina evropskih zemalja priznaju Kosovo kao državu – Kina, Rusija i Srbija ne. Više od 80 procenata kosovskog stanovništva su etnički Albanci, sedam procenata čine Srbi. Nikolićeva retorika širi strah da Beograd raspiruje velikosrpske planove aneksije.“

U suprotnosti sa time je držanje srpskog premijera, ocenjuje minhenski list: „Aleksandar Vučić u utorak (19.5.) je posetio nemački Bundestag i naglasio da Srbija želi da bude 'stub stabilnosti u regionu'. 'Ne bojimo se napornog rada koji je pred nama kako bi ostvarili dalje uspehe u procesu integracije sa EU“, izjavio je Vučić. Evropska unija od Srbije zahteva blisku saradnju sa Kosovom. Vučić je zaista prišao svojim susedima: od 2012. Srbija je saglasna da Kosovo učestvuje na međunarodnim konferencijama kao Kosovo. I međusobna zabrana uvoza je ukinuta 2011. godine.“

„Da li je Nikolićev potez korak unazad u srpsko-kosovskim odnosima? Florijan Biber, direktor Centra za istočnoevropske studije na univerzitetu u Gracu, ukazuje da postoji podela uloga između premijera i predsednika u Srbiji, po scenariju 'dobar i loš policajac'. Predsednik Nikolić i premijer Vučić su obojica članovi nacionalno-konzervativne Srpske napredne stranke. Ali dok Nikolić koristi desničarsko-populističke izjave, Vučić se odvojio od radikalnog nacionalizma. 'Mnogi građani Srbije žele da pristupe EU. Istovremeno, postoje i nesimpatije prema Zapadu, koji je 1999. godine bombardovao Beograd', podseća Florijan Biber. Reč 'Kosovo' se koristi kako bi se u domaćoj politici pokazalo da se ne pristaje na dominaciju EU. Međutim, Nikolićevi planovi su jednostavno nedelotvorna polemika.“

Ipak, u pozadini krize u Makedoniji, ta polemika dobija na težini, ocenjuje Zidojče cajtung: „Srbija podržava vladu Nikole Gruevskog koji je u Makedoniji optužen za korupciju. Zahtev opozicije da podnese ostavku se u pojedinim srpskim medijima predstavlja kao albanska zavera. Piše se da protivnici Gruevskog žele da albansku manjinu Makedonije ujedine sa Kosovom, Albanijom i delovima Srbije, kao i to da slabljenjem vlade Gruevskog rukovode SAD. To je ocena sa kojom se slaže i Moskva: svrgavanjem Gruevskog, Zapad želi da spreči izgradnju turskog gasovoda, koji planira Rusija, a koji bi prolazio kroz Srbiju i Makedoniju.“

Korupcija na jugu Evrope

List Berliner cajtung piše o rezultatima ankete o korupciji koju je sprovela konsultantska kompanija EY, a čiji su rezultati juče (20.5.) predstavljani u Frankfurtu. Ispitano je 3.800 evropskih menadžera, od kojih je 100 iz Nemačke. Rezultati pokazuju da svaki četvrti menadžer u Nemačkoj smatra da je korupcija široko rasprostranjena. U poređenju sa drugim evropskim zemljama, Nemačka je na listi zauzela jedno od poslednjih mesta. Podmićivanje je najviše rasprostranjeno u južnom delu Evrope, piše Berliner cajtung: „U jugoistočnoj Evropi je podmićivanje znatno više rašireno: 92 procenta menadžera u Hrvatskoj smatra da je korupcija prisutna u ekonomskom životu. Istog je mišljenja u Sloveniji njih 87 odsto, a u Srbiji 84 procenta menadžera. Prema rezultatima ankete, bolje pozicionirane od Nemačke su jedino skandinavske zemlje, kao i Estonija, Švajcarska i Holandija.“