Vukovi na nišanu
4. mart 2019.
U Nemačkoj vukovi sve češće napadaju ovce i koze, a nedavno su stradali jedno govedo i konj. Sve više se diskutuje o tome kako se odnositi prema vukovima koji prave probleme.
„U dilemi smo“, kaže ekolog Ralf Šulte, stručnjak za divlje životinje, iz Udruženja za zaštitu životne sredine Nabu. Prema oceni njegovog udruženja, vukovi u Nemačkoj mogu da budu prihvaćeni samo ako se reši konflikt između „nalaženja plena vukova i držanja koza, ovaca i goveda u prirodi, što mi kao zaštitnici prirode posebno podržavamo“.
Zato njegovo udruženje teška srca podržava predlog ministarke za zaštitu životne sredine Svenje Šulce (SPD) koja želi da olabavi pravila za odstrel vukova. „Ako vukovi više puta prelaze zaštitne ograde ili se previše približe ljudima, onda mora biti dozvoljen odstrel“, rekla je ona za tabloid Bild.
Vukovi su „oportunisti“
Ekolog Ralf Šulte smatra da je važno što se vukovi smeju ubijati samo u određenim slučajevima – nešto poput hajki na vukove je zbranjeno. Šulte podseća da se ministarka snažno zalaže da se stočarima u potpunosti nadoknade troškovi za zaštitu stada, kao što su električne ograde ili psi čuvari, kako uopšte ne bi moralo da dođe do ubijanja vukova u većem broju.
Važno je da vuk zna da dolazak do stada ovaca ili koza „nije isto što i poseta restoranu brze hrane“, kaže Šulte: „To su divlje životinje i one to treba da ostanu. Ali moraju da nađu druge divlje životinje da bi se prehranili.“ Ubijanje vukova on vidi kao krajnje sredstvo – ali upozorava da budući zakon ne bi trebalo širiti na dabrove, vidre ili slične životinje koje nisu opasne po život ljudi.
Vukovi mogu da budu problem za uzgajivače životinja, ali vukovi nisu generalno problem, naglašava Šulte. „Vukovi rade ono što im je priroda.“ Ovaj stručnjak podseća da se vukovi privikavaju na razna staništa i hranu i u šali ih naziva „oportunistima“. „Koriste svaku priliku kako bi obezbedili ono što im je na kraju dana potrebno, naime, pun stomak.“
Nahraniti vuka – glupa ideja
U pojedinom evropskim zemljama te pragmatične i veoma radoznale životinje dolazile su i do kanti za smeće. „To naravno ima za posledicu da vukovi pomalo gube distancu prema ljudima.“
Zato je zabrana hranjenja veoma važna, kaže Šulte. Po prirodi znatiželjnim životinjama ne bi smelo da se olakša približavanje ljudima. Ukoliko ih neko hrani, naučiće „da ljudi u svakodnevnom životu imaju određenu ulogu u njihovoj prehrani, naime kao dostavljači hrane“.
„Moramo da učinimo sve, to je i poruka našeg udruženja za zaštitu životne sredine, da vukove u Nemačkoj ostavimo da budu divlji i da ne počnu da se odomaćuju u ljudskom okruženju“, dodao je Šulte za radio Dojčlandfunk.
U Nemačkoj trenutno živi između 600 i 1.000 vukova. Prema podacima Dokumentacionog i savetodavnog centra savezne vlade za pitanja vukova, u pitanju su 73 čopora, trideset parova i nekoliko samotnjaka. Većina ih živi između pokrajina Brandenburg i Saksonije na istoku zemlje.
br (dlf, dw)