Volontiranjem do željene profesije

U Hanoveru je sprovedeno istraživanje, koje je pod lupu uzelo ideju o „volonterskoj naučnoj godini“. Rezultati su bili iznad svih očekivnja da su nadležni odlučili da prošire projekat. A o kakvom radnom angažmanu mladih je zapravo reč?

Korina oblači beli mantil i kreće dugim hodnikom, koji je vodi ka laboratorijama Fraunhofer instituta. U jednu od njih ulazi i uključuju centrifugu. Jedan uzorak krvi čeka na analizu. To je za 18-godišnju devojku iz Hanovera, postala rutina. Ona je samo jedna od 80 volontera, koji rade na Medicinskoj višoj školi u ovom gradu. Tu će provesti godinu dana i apsolvirati „volontersku naučnu godinu“.

Od 2011. godine, nekoliko nemačkih naučnih, kulturnih, ekoloških i društvenih institucija, mladim srednjoškolcima nudi mogućnost volonterskog angažovanja na godinu dana. Cilj je da se na duže staze poveća broj naučnih saradnika. Odnosno da se maturanti animiraju i eventualno nastave školovanje. Istovremeno, nemačko tržište rada već godinama ukazuje na zabrinjavajući trend. I najnovija studija Instituta za privredna istraživanja ukazuje na nedostatak naučnih radnika, koji bi do 2010 godine mogao da se poveća na 1,4 miliona.

U Hanoveru je ovaj projekat naišao na veliki odziv i interesovanje mladih. Ministarstvo nauke u pokrajini Donjoj Saksoniji, namerava da proširi koncepti u realizaciju projekta uključi gotovo sve naučne institucije u regionu. Pri tome, parlamentarci će uskoro dobiti nacrt zakona, koji podržava platformu za afirmaciju mladih maturanata u naučnoj oblasti.

Volontiranje kao sredstvo u profesionalnoj orijentaciji

Nauka je Korinu oduvek interesovala. Maturu je polagala iz fizike, matematike i hemije. Ipak, nakon završene srednje škole, nije znala šta da radi. Profesionalna orijentacija je za mnoge mlade ljude veliki problem. Neki jednostavno nisu dovoljno zreli za donošenje odluke o studiranju. Zato se ova Hanoverčanka odlučila za „volontersku naučnu godinu“. Prijavila se i dobila mesto na odeljenju za razvoj kliničke metodologije na Institutu Fraunhofer. Ova institucija raspolaže brojnim laboratorijama, pored ostalog i za toksikologiju i eksperimentalnu medicinu. „U suštini ja ovde radim na sopstvenoj studiji“, kaže Korina. „Ideje je da se uz pomoć daha dijagnosticiraju određene bolesti.“

Njen angažman na Fraunhofer institutu bliži se kraju. Ali Korina sada ima daleko jasniju predstavu o tome, kako bi njena budućnost mogla da izgleda. „Razgovarala sam sa velikim brojem ljudi o ovoj profesiji i shvatili da je to nešto što me definitivno zanima.“ Plan je da se prijavi na Univerzitet za humanu medicinu, odsek za biologiju, molekularnu medicinu i biohemiju. Istovremeno, institut na kojem je provela godinu dana želi i u budućnosti da je angažuje kao studenta asistenta.

Rešiti se zabluda i pronaći svoj put

Volonterska naučna godina bi trebalo da pruži podršku neodlučnim studentima. Doduše, cilj nije da oni postanu naučni saradnici po svaku cenu. Volontiranje omogućava proširivanje saznanja i rešavanje svih nedoumica o eventualnoj karijeri naučnika. Šefica biroa za volonterski rad na Medicinskoj višoj školi u Hanoveru, Nadine Dunker, kaže kako nauka mnoge fascinira, ali da većina njih nema pravu predstavu o tome. „Nakon te volonterske godine 50 odsto njih odluči se za nastavak studija u naučnoj oblasti“. To je odličan prosek, ali i velika pomoć za sve neodlučne maturante.

Za razliku od Korine, Jana i Marele imaju nešto drugačije iskustvo. One nisu oduševljene naučnim istraživanjem. Shvatile su da im to ne leži. „Zato sam odlučila da krenem drugim putem“, kaže Marele, kojoj je praksa pomogla da shvati da bi bilo bolje da se posveti teoriji – na primer matematici.

„Nikada ne bih rekla da sam ovde izgubila vreme. Sada su mi mnoge stvari mnogo jasnije“, dodaje Jana. Ona je odlučila da bude dijetetičar. „Problem u ovaj oblasti je što su radni angažmani odn. ugovori često vremenski ograničeni, a konkurencija je pri tome velika.“