Vojnici, investicije i izbeglice

Lideri Evropske unije verovatno žele da što pre zaborave prethodni samit EU-Afrika. Održan je 2010. godine u Libiji, domaćin je bio pokojni Moamer Gadafi. Problemi afričkog kontinenta od tada se nisu promenili: sa privredom u pojedinim zemljama stoji nešto bolje, ali na drugoj strani građanski ratovi su svuda, nasilje je sve brutalnije, kolone izbeglica sve duže.

Evropska unija će poslati 1.000 vojnika i policajaca u Centralnoafričku Republiku. Iako se radi maltene o simboličnom potezu – jer u toj državi je već 8.000 francuskih i afričkih vojnika – predsednik Francuske Fransoa Oland je zadovoljan. Zahvaljuje i Nemačkoj, koja slično primeru Malija neće poslati svoje kopnene trupe već će pomoći transportnim avionima i logistikom. Do sada misija nije dala rezultate. Hjuman rajts voč je objavio da su islamističke paravojne formacije pobile 100 ljudi na jugoistoku zemlje, iako su baze francuske vojske u neposrednoj blizini.

„Partnerstvo jednakih“

Druga velika tema je privreda. Kako je kratko i jasno obrazložio britanski šef diplomatije Vilijam Hejg, „neke od najbrže rastućih ekonomija sveta nalaze se u Africi“. Kinezi su davno bacili udicu na ovaj kontinent, a Evropa ne želi da zaostane. „Fokus odnosa se pomera sa razvojne pomoći na partnerstvo jednakih, sa sve većim značajem trgovine i investicija“, rekao je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.

Kod treće teme su uloge obrnute – ovde Evropa očekuje pomoć Afrike. Radi se o talasima izbeglica, popularno i zlurado nazvanih ilegalnim imigrantima. Od pada Gadafija prepunjeni brodovi dnevno stižu do italijanske Lampeduze, ili ih gutaju talasi negde u Sredozemnom moru. Evropljani traže od afričkih zemalja da spreče ovakve migracije, kao i da pomognu da se ekstremizam ne preliva u Evropu. Sa druge strane, Evropa je otvorena za „legalni migrante“ čime se „mladim ljudima iz Afrike daje šansa“, rekla je kancelarka Angela Merkel.

Zvanice i nepoželjni

Samit EU-Afrika u Briselu traje i sutra. Na njemu nema nekoliko značajnih igrača: predsednik Sudana Omar al Bašir nije ni pozvan jer je optužen za ratne zločine. Predsednik Zimabvea Robert Mugabe takođe nije došao, navodno jer njegova supruga nije dobila šengensku vizu. Nema ni predsednika Južnoafričke Republike, ubedljivo najjače afričke ekonomije. Jakob Zuma nije hteo da dođe jer je EU, prema njegovom sudu, pozvala samo podobne šefove afričkih država.

nr/idj/ch/dw/dpa