Vojni most i nakon Bregzita?
8. oktobar 2018.
Britanski ministar obrane Gevin Vilijamson i nemačka ministarka Ursula fon der Lajen nisu morali da glume zadovoljstvo pred okupljenim novinarima: tokom zajedničke vojne vežbe britanskih i nemačkih inženjeraca na ušću reke Vezer gotovo za tren oka stvorio se most od amfibijskih vozila dveju vojski. Za nešto manje od deset minuta – 77 metara dužine – nije loše. Ali na vežbi u Poljskoj pre sveg godine bilo je i bolje. Tada su most dužine 350 metara napravili za tačno 32 minuta.
Ali i ovo je rezultat koji sa zadovoljstvom mogu da predstave svojim ministrima. A i nije slučajno što su u vremenima Bregzita zajednički gradili baš most. Nemačke i britanske oružane snage zajedno vežbaju još od 1972, a od pre tri godine čak imaju i zajedničku kasarnu, tu na severu Nemačke. Zajedno koriste ogroman vojni poligon Zenelager koje od pontonskog mosta udaljeno šezdesetak kilometara.
Ipak, vojnici nisu sigurni kako će to da izgleda nakon što Velika Britanija napusti Evropsku uniju. Doduše, ostaće saveznici u okviru NATO, ali šta je sa evropskom obrambenom inicijativom – Permanent Structured Cooperation (PESCO). Tek što se uz velike muke osovilo na noge nešto što bi moglo da se nazove „evropskom vojskom“, i pre nego što je uopšte počela da funkcioniše, preti joj težak udarac ako Britanci odu.
Potrebno je „pragmatično“ rešenje
Ali za sada, Bar pred kamerama i bar za britanskog ministra i nemačku ministarku, to nije tako. Njih dvoje demonstrativno stupaju na zajednički izgrađen pontonski most i uz stisak ruke objašnjavaju da je to „simboličan i važan znak za nemačko-britansko prijateljstvo“ i da će se „dobra saradnja još intenzivirati, ne samo kada je reč o kopnenim snagama, već i u ratnoj mornarici, vazduhoplovstvu, a i u kibernetičkoj odbrani“, kaže nemačka ministarka.
I mladi britanski ministar pun je hvale za dosadašnju, a i za buduću britansko-nemačku vojnu saradnju i govori o zajedničkim jedinicama i projektima koji se planiraju. Ali kada se postavi pitanje čitave Evropske unije i inicijative PESCO, tu postaje oprezniji.
Tada izjavljuje da će London po tom pitanju „postupati pragmatično“ (to više puta ponavlja). „I dalje ćemo se zalagati za evropsku bezbednost“, kaže i dodaje da „očekuje da ćemo i nakon Bregzita sarađivati s Evropljanima i da ćemo pronaći pragmatično rešenje“. Ipak, to ne zvuči kao jasna najava budućeg učešća u inicijativi, a pogotovo odudara od izražene želje nemačke ministarke koja kaže da „nam je veoma stalo da tesno sarađujemo sa Velikom Britanijom i van NATO“. Za PESCO su, naime, moderne i dobro obučene oružane snage Velike Britanije veoma važne.
U Evropskoj uniji do sada se nije raspravljalo o nekakvoj saradnji takvih zajedničkih oružanih snaga sa vojskama trećih zemalja – što će Velika Britanija brzo postati. Ipak, nemačka ministarka se nada da će o tom pitanju biti reči na sledećem sastanku Saveta EU u novembru i da će se otvoriti put za „saradnju sa trećim zemljama“. Britanski ministar mogao je samo još jednom da doda da će se težiti „pragmatičnom rešenju“, kako takvoj saradnji ne bi došao kraj.