Da li je izraz nedostatka poštovanja ako se za Franka-Valtera Štajnmajera kaže da je neupadljiv? Ne, ni prema njegovoj osobi niti prema njegovoj dužnosti poglavara nemačke države. Od jedne takve osobe se sme očekivati da ostavi tragove. Takve, koji će ostati u pamćenju. Predsednik može izazvati i kontroverze, a povremeno čak i mora. Pre svega kada politika i društvo traže orijentaciju.
Tri primera, tri pitanja: Zašto se u pandemiji korone Nemačka ne angažuje jače za pravedniju raspodelu vakcina u svetu? Šta učiniti da se očajni ljudi u bekstvu ne utope u Sredozemnom moru? Kako sprečiti rat u Evropi? Niko od Štajnmajera ne očekuje rešenja za te i neke druge tragedije. Za to su nadležni Vlada, parlament i pravosuđe. Predsednik je iznad njih, u određenom smislu se čak ne sme miješati u dnevnu politiku.
Barem malo od Riharda fon Vajcekera
Ali, u svom božićnom govoru i drugim prigodnim govorima, kao i u raspravama češće bi trebalo da pređe uske granice svoje primarno reprezentativne dužnosti. Kao što je to učinio Rihard fon Vajceker 1985. u svom govoru povodom 40. godišnjice okončanja Drugog svetskog rata u kojem je bezuslovnu kapitulaciju Hitlerove Nemačke, totalni vojni poraz, opisao kao „Dan oslobođenja" - i time navukao na sebe bes, pre svega konzervativnih krugova.
Naravno, ne bi bilo fer sve kasnije savezne predsednike meriti prema istorijskoj zasluzi Vajcekera. Za to su vremena i izazovi previše različiti i zato ih je teško, često čak i nemoguće porediti. Ali uvek postoje neki problemi i napetosti. I tu nijednom državnom poglavaru nije zabranjeno jasno pozicioniranje.
Kristijan Vulf je pokazao hrabrost
Kristijan Vulf, koji je dao ostavku nakon besprimerne medijske kampanje, to je učinio 2010. u svom govoru povodom 20. godišnjice ujedinjenja Nemačke: „Hrišćanstvo je bez sumnje deo Nemačke. Jevreji bez sumnje spadaju u Nemačku. To je naša hrišćansko-jevrejska isotrija. Ali u međuvremenu je i islam deo Nemačke."
Vulf je tom svojom izjavom o islamu pokrenuo društveno-političku raspravu, koja danas deluje groteskno. Ali takođe je uspeo da razbije tabu i da ga muslimanskom milje smatraju jednim od svojih. To nije loše nasleđe za predsjednika, koji je u dvorcu Belvi proveo samo 20 meseci.
Štajnmajerov veliki plus: zna da sasluša
Štajnmajer će još pet godina u tom lepom okruženju pozdravljati diplomate na novogodišnjem prijemu ili na letnjim manifestacijama o svemu i svačemu razgovarati s ljudima iz svih društvenih slojeva. On to ume dobro da radi: da sluša ljude kako podnose izazove u doba korone ili kako se angažuju protiv mržnje i nasilja. Ali i van Nemačke je stekao respekt, na primer kada govori o Holokaustu.
Štajnmajer retko pokazuje svoj potencijal. Snažan utisak je ostavio njegov govor neposredno nakon što je izabran za naslednika predsednika Joahima Gauka 2017. On je zahtevao „hrabrost za Evropu" i objavio rat populistima širom sveta. I svojim pozivom upućenim Nemačkoj politici 2021. da se ujedini u borbi protiv korone, na trenutak je probudio pažnju.
No uprkos tome tu je praznina koju bi u svom drugom mandatu konačno trebalo popuniti. Potreban je trajniji podstrek da se konačno krene u rigoroznu borbu protiv skandaloznih stvari u Nemačkoj i svetu. Ima ih mnogo. Kod kuće bi to moglo biti upadljivo siromaštvo, koje se na međunarodnom nivou čini bezazlenim, ali je velika sramota, s obzirom na bogatstvo u ovoj zemlji. Globalne teme mogle bi biti klimatska kriza ili sve rasprostranjenija trgovina oružjem.
O tome ili o drugim gorućim pitanjima Frank-Valter Štajnmajer, predsednik svih ljudi koji žive u Nemačkoj, trebalo bi da se oglasi još glasnije i jasnije. Porbuditi savest kod politike, ekonomije i društva ne bi bilo nikakvo neumesno mešanje državnog poglavara koji mora da deluje nadstranački. Savezni predsednik koji prečesto samo umiruje, ponekad upozorava, ali retko ima zahteve kada se radi glavnim pitanjima našeg vremena - na duže staze bi razočarao.
Možda Vladimir Putin razume signale
No, postoje prvi znaci da bi se ta uzdržanost mogla promeniti. U svom nastupnom govoru neposredno nakon reizbora, Štajnmajer je uputio jasno upozorenje provokatoru Vladimiru Putinu, koje je povezao s ponudom za razgovor o spasavanju mira u Evropi. Taj cilj je moguće postići i on je vredan svih napora. U to spada i hrabrost da se neprijatne stvari nazovu pravim imenom i da se događaji ne posmatraju skrštenih ruku. U tom smislu: više hrabrosti, gospodine Štajnmajer.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.